Snežna oluja je još jednom potvrdila moju davnašnju tezu da Srbi bolje funkcionišu u ratovima, pomorima i katastrofama nego u takozvanim normalnim situacijama. Jeste da su smetovi paralisali saobraćaj i još štošta, ali je zato bilo tušta i tma primera ljudske solidarnosti i nesebične pomoći zavejanim putnicima namernicima. Nisu svi, međutim, bili na visini situacije. Čitam u novinčinama da su haračlije na naplatnim rampama uporno naplaćivali drumarinu – ili je možda tačnije reći ski-pas – sve dok u nedelju po podne neko „na vrhu“ nije dokonao idiotizam tog postupka i naredio – stop.
Moj drug Puki (to je onaj kome sam svojevremeno savetovao da proda stan da bi platio porez na pištolj, pa da posle živi u pištolju) poslao mi je izveštaj sa terena. Kaže Puki – niko ne čisti ispred njegove zgrade. Kao čovek od reda, Puki rano ujutru raskloni sneg sa parking mesta, očisti automobil, ode negde poslom, a kad se vrati, ima šta i da vidi – neki lenjivac iz komšiluka zauzeo mu mesto. Ne pada mu na pamet da se maši lopate, a Vojska Srbije ipak nema toliko tenkova da bi mogla sve da dovede u red.
Dobro, dakle, zahvaljujući mećavi postigli smo visok stepen nacionalnog jedinstva, što ne znači da na političkoj sceni nije bilo uobičajenih koškanja. Ni političarima, kako vidimo, ne pada na pamet da se late lopate. Evo, recimo, onom eksjulovcu, Vulinu, sneg je na nekom skupu poslužio kao metafora. Pao je, poetski se izrazio Vulin, sneg, što znači da treba da padne i vlada. Mislio je na beogradsku, ne republičku. Vulin, naime, drži da je nedopustivo da u prestonici vlast obnaša koalicija različita od one koja je osvojila Nemanjinu. Da budem iskren, meni je manje-više svejedno ko će gospodariti Singidunumom, ali sve nešto mislim da vlast u bilo kom gradu treba da ima onaj ko je na izborima dobio većinu i da tu vlast drži dok se izbori ponovo ne održe. A Đilas – odnedavno samo Dragan – tu većinu jeste dobio. Neka je izgubi na sledećim izborima, nemam ništa protiv. Ali, osvajanje vlasti pomoću postizbornih marifetluka već nam se u više navrata obilo o glavu. Mani priču o snegu.
Ni LDP nije sedeo skrštenih ruku. Presavio je tabak i tužio (ili namerava da tuži) mlađanog ministra pravde Nikolu Selakovića. Što, brate slatki? Popečitelj se, kaže tužba, pojavio na antihaškim studentskim protestima, čime je prekršio Zakon o okupljanju građana, „koji zabranjuje održavanje skupova u blizini skupštine pre i u vreme zasedanja“. Ministar odlučno odbacuje optužbe i kaže da je „samo bio uz svoje studente i svoj narod“. Toga se, narode, i pribojavam. Da nisu bili uz nas, mnogo bi nam bolje bilo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
