Dva cvancika 1

– Dobro veče svim gledaocima kraj malih ekrana. Dobro veče i vama, uvaženi kolega. I dozvolite mi da odmah, na početku ovog našeg televizijskog duela, izrazim posebno zadovoljstvo što mi se ukazala čast da sa vama ukrstim stavove i argumente u vezi sa aktuelnim političkim izazovima koji stoje pred našom zemljom i našim društvom.

– Dobro veče. Verujem da i gledaoci dele moje oduševljenje što će u ovom večerašnjem sučeljavanju mišljenja u vama imati jednog tako značajnog tumača političkih horizonata vaše stranke.

– Hvala na lepim rečima.

– Nema na čemu.

– Predlažem da se, najpre, fokusiramo na moguće implikacije vašeg i stava vaše partije a u vezi aktuelnih oprečnih mišljenja o uslovima za ravnopravnu političku utakmicu u narednom periodu.

– Eklatantan primer svrsishodnog pristupa relaksaciji tenzija u našem društvu predstavlja i ova emisija sučeljavanja mišljenja dva oprečna politička subjekta o putevima kojima treba ići dalje.

– Potpuno se slažem s vama, uvaženi kolega, demokratski dijalog nema alternativu.

– Sada, kad su se stekli fer uslovi za dijalog koji pominjete, na nama je da opravdamo očekivanja našeg naroda i civilizovano mu ponudimo sve prednosti opcija koje zastupamo.

– Možete biti uvereni da će stranka kojoj pripadam energično nastojati da pomenuti civilizovani diskurs ubuduće bude fundamentalni pravac naših nastupa.

– Što, nadam se, podrazumeva i eliminisanje dosadašnjih neistina.

– Molim? Da li to cenjeni kolega želi da mi imputira kakvu laž? Dozvolićete, nisam ja Vulin.

– Znam da niste, uvaženi kolega, znam. Niko ne želi da bude Vulin.

– Ni on.

– A zna se i ko još laže.

– Ko, moliću lepo?

– Laže onaj vaš!

– Pardon?

– Kažem: onaj vaš ološ laže čim zine. I ne samo što laže nego i krade! Da ne nabrajam sad gde su sve zavukli lopovske prste on i oni njegovi.

– A vi i oni vaši hohštapleri! Sve sam mafijaš i šljam.

– I ko to kaže! Barabo!

– Ko baraba, lopino? Ko, bre, baraba,

propalitetu jedan? Ne zna se, bre, ko je gori od onih tvojih jajara.

– Najgori ste vi, secikeso!

– Ti ćeš mi kažeš, protuvo!

– Smradu!

– Smrad si ti, znaš!

– E, pa ja mislim da je sad dosta. Sve je išlo kako smo se dogovorili, a onda se otrglo kontroli. Hajde da završavamo.

– Ološu!

– Ej Đuka, dosta, bre. Dogovorili smo se do pola deset, evo, prošlo deset.

– Barabo!

– Ej, Đuka, stani. To sam ja, Čeda…