Ć Ćosić i ćosići uveoci? Ćeraćemo se još… U Uho, grlo, nož. Nož, žica, Srebrenica. F Farma. A na farmi cvet srpske pameti, lepote, stila i elegancije. Erudita do eruditkinje. Tu se samo misli, što esencijalno što fundamentalno, tu se, bre, čita, piše, opservira, minuciozno analizira, sintetizuje, kreira, tu se danonoćno bavi anticipacijama i aproksimacijama, […]
Ć
Ćosić i ćosići uveoci?
Ćeraćemo se još…
U
Uho, grlo, nož.
Nož, žica, Srebrenica.
F
Farma.
A na farmi cvet srpske pameti, lepote, stila i elegancije. Erudita do eruditkinje. Tu se samo misli, što esencijalno što fundamentalno, tu se, bre, čita, piše, opservira, minuciozno analizira, sintetizuje, kreira, tu se danonoćno bavi anticipacijama i aproksimacijama, tu se ophodi, poštuje, uvažava, ceni… Katkad se samo dekadentno predahne uz kakav žovijalni menuet i prstohvat kavijara, uz šampanj i šmen d fer, u splinu i lakoj konverzaciji. Maniri, srdačna naklonost i empatija kao da zrače iz svake pa i najsitnije pore ukućana, kao da se, poput neuhvatljivog Pegaza, ta sveprožimajuća ljubav propinje uvis, uvis! i zrači obzorjima Lisovića i okoline… Sa drvljanika, iz kačare, iz nužnika – može se čuti taj nepresušni žubor učtivog i nadasve ljubaznog razgovora…
Erudita I: Dragi moj gospodine, da znate da me zabole krivak šta vi mislite o tome.
Erudita II: Ah, nemojte tako, uvaženi prijatelju, jer kad te raspizdim po labrnji tri dana sreće nećete imati.
Eruditkinja: Gospodo, gospodo! Molim vas, ne jedite lajne…
Intelektualac: Šta se ti mešaš u njihovu debatu, gospođice profuknjačo…
Intelektualac par excellence: A šta vi hoćete, barabo, zašto se pa vi uplićete u njen diskurs? Vidiš li, uštvo, ovu vrljiku, a?
I tako beskrajno, moć govora…*
H
Harmonika, himna. Hrabri heroji Hrtkovaca helikopterom u Hag.
Haug!
C
Crna Gora, cigarete, cevi…
U celofanu.
Č
Čačak… Ispod uzbibane Jelice planine prpošno se razbokorio grad srpskih domaćina… Grad u kojem su nekad svi, svi, svi bili kao jedan Veqa Ilić. Državotvorni grad, potom. Napredni grad, danas. Grad evropske budućnosti, Petrovdanskog panađura i vidovite Goce.
Sunčano jutro kasnog proleća… Petlovi poju, Morava dzmni… Na pitoresknim pašwacima s one strane Morave, ovce spokojno pasu pod budnim okom lokalne policije… Povesma nestašnih belih oblaka šaraju plavet srpskog neba… Šqive u cvetu… Pčele… Sve odiše nepomućenom čačanskom srećom… Srpski domaćin Veqa, vidno udaren u glavu, polako zauzima svoje mesto u istoriji Srbije…
On je to i zaslužio. I Srbija.
DŽ
Džungla – džiber – džep – džip.
Š
I Šešeqa u Ševeningenu, i Šormaza iz šešira – sve je prekrio šaš…
Pod šqivom samo Šojić…
Šrbija…
* Brana Petrović
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
