Foto: Luca Marziale / DanasImamo svega i svačega; Boga, molitve, muziku, tehniku, nauku, svakog dana nove izume, savršenije mobilne telefone, jače teleskope, a onda neko umre i više nemaš ništa, pružaš ruke tražeći Boga, a hvataš razočaranja, hvataš njegovu šolju za kafu, četku na kojoj još ima njene kose, čuvaš kao utehu, kao čari, kao suze, kao ono što se više nikada neće vratiti.
Šta na to reći, verovatno ništa, život je nerazumljiv, to nije fer, ali mi i dalje živimo, nema nam druge, ne znamo ništa drugo, život je jedina izvesnost, da ga imamo, to blago, tu jeftinu bižuteriju. Nakon života verovatno nema ničeg. A sve je ipak počelo od smrti.
Ovaj citat nije deo nikakve kratke priče nastale u doba korone, ovim mudrim i proročkim rečima započinje odličan roman islandskog književnika Jona Kalma Stefansona „Ribe nemaju noge“, koji je sa islandskog prevela Tatjana Latinović, a objavio Heliks.
Ovo delo je objavljeno u okviru programa Kreativna Evropa, koji je osmislila Evropska unija za podršku objavljivanju nekomercijalnih, a važnih i često nagrađivanih književnika i književnica, naročito s manjih jezika kao što je u ovom slučaju islandski.
Odmah moram da kažem da o Islandu i o islandskoj kulturi i istoriji i savremenom životu u ovoj zemlji vatre, leda i gejzira, iz koje potiče slavna Bjork, nažalost znam veoma malo, zato me je valjda ova knjiga toliko i oduševila.
Predivno i znalački napisana, a uz to saznate svašta.
U pitanju je prava porodična saga napisana na oko 400 strana.
Glavni junak, Ari, vraća se kući posle nekoliko godina provedenih u Kopenhagenu.
Njegov povratak budi sećanja.
Lagano, postepeno se odmotavaju niti njegove porodične priče, te pisac čitaoca vodi hronološki kroz različite periode u životu Arijeve porodice, ali i samog Islanda.
Veoma lepo se vidi odnos provincije i velikog grada, odnos Islanđana prema moru od koga žive, ali i obilje podataka o tamošnjoj kulturi.
Glavni junak Ari izgovara i ovu misao „Island je surova zemlja, neko je negde napisao: Za loših godina u njoj jedva može da se preživi. Potpuno je u pravu, planine su goropadne, njihove padine smrtonosne, vetar je nemilosrdan, mraz nam uzima svaku nadu. Zemlja je surova i islandski narod je u dva navrata skoro nestao s lica zemlje, zbog teškog života, bolesti, vulkanskih erupcija, a za Keblavik se sa sigurnošću može reći da je najčudnija naseobina u celoj zemlji“.
Upravo u Keblaviku se radnja romana i događa…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
