Destruktivni autoriteti

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Сматра ли Паковић исто као и Стане Доланц да је Ђорђе Мартиновић „први српски самурај“?

2. Šta reći, osim, sjajno !!! Ne bih ništa dodao, a ljudi sa intelektualnim, moralnim… integritetom će ovaj odličan esej, shvatiti u njegovoj suštinskoj poruci. A ostali… Pa ko im je kriv zbog intelektualnog, moralnog… hendikepa ?!?

3. Ovoj kolumni nedostaje dubina i visina da bi objasnila ( nikako opravdala)
   postupke srpskih glavešina.
   Nacionalizam nije trava koja raste samo kod Srba. Ima je kod svih nacija, i ta trava
   pospešuje bujanje iste trave kod drugih. Štetno je pisati na način koji izaziva baš ono protiv čega pišeš. Ni jedan događaj nije bez istorije, i on će proizvoditi štetu dok god se ne zadovolji pravda („Umir krvi“), dakle večito.
   Pretežak zadatak – skoro nemoguć. Zato treba pisati o „sitnicama“ koje , kad se dobro razumeju i objasne, mogu uspešnije objasniti istoriju i od „istorije“ i od „istoričara“!

4. Ovoj kolumni nije potrebna nikakva posebna „dubina i visina“ jer ono što je u njoj rečeno sušta je istuna. Srbija i narod propadaju jer vlast i institucije, uključujući i SPC, vode politiku koja jedino njima donosi korist bez obzira na pogubne posledice.

5. Da je pisac ovog promasenog teksta samo uporedio broj Crnogoraca na rukovodecim polozajima u Srbiji sa brojem Srba na rukovodecim polozajima u Crnoj Gori, i to uporedio sa njihovoim procentualnim ucescem u ukupnom stanovnistvu, mozda bi i zakljucio ono sto nije sporno.
   Mozda se ne bi usudio da ponudi ovaj promaseni tekst.

6. Možda ipak ima nade za naše nesrećne balkanske prostore. G-din Paković neprestano – ne znam da li je svestan toga – stavlja melem na ranu hiljadama ljudi širom nekadašnje Jugoslavije koji još veruju u neraskidivu vezu među produhovljenima u svim narodima koji ovde žive.
   Hrabre i istinite reči smelog intelektualca, koje vrede da se stalno čitaju i čuju.

7. Lep i hrabar tekst. Neshvatljivo je da, uprkos svim stradanjima u kojima je nacionalizam bio motivacioni instrument, on i dalje živi i cveta na našim prostorima. Logično je da ko god, i dalje, hrani takav pogubni osećaj, to radi zato što od toga ima koristi. Samo treba pogledati ko je iz ovog, poslednjeg, užasnog i bratoubilačkog rata isplivao bogatiji i moćniji nego pre njega i odgovor je tu.

8. „Ponoviću po ko zna koji put“, kaže čovek. Ako se, drugar, pojavljuje potreba da ponoviš po ko zna koji put, onda imaš publiku koja te ne razume ili joj nisi interesantan ili nije saglasna s time što joj govoriš. Ako ti je uopšte stalo do toga da te publika čuje, razume i da u manjoj ili većoj meri prihvati to što joj govoriš, a iskreno sumnjam da ti je to imalo bitno, ali ako ipak jeste, onda promeni pristup, pošto ovaj očigledno ne radi. A ako ti nije stalo, u šta sam bezmalo siguran, da nas poštediš ponavljanja po ko zna koji put… Hajde, budi drug.

   1. Pa šta ako ponavlja!? Gradivo je očigledno teško, jer da nije- lekciju bismo odavno naučili. Stari Latini su zaista bili u pravu kada su rekli da ponavljanje jeste majka znanja.