Džoker u rukama bogataša

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Sjajan tekst. Bez bespotrebne dublje procene vrednosti stiha u daljoj igri. To je za crtice. Mnim jer sam pogledao od Stona i Parkera – Mexican joker -, koji prepoznaje generisanje desetina hiljada malih jokera, dzokerita, kojima bas i nije, svima, urodjena sociopatija, nego negovana, ice, ice baby, implantirana u buduce bekfleshe. Dzaba blokbasteri, dzaba desant na flint micigen. Ili se od neceg puno odvoji nesto pristojno za nesto sto je kakogod nepristojno ili se to odroni samo od sebe, nepristojno se odroni i vise ne moze da se digne wall sve da se oporezuje i ulegalizuje wall street. Ako se nece unazad, jer ne prilici waspovima da se u kamionetima u Sangaju pronalazi 39 mrtvih Virdzinijanaca koji su krenuli kamionetom za kruhom ali i kolikom tolikom slobodom za Kindzu. Mozda i gresim.

   1. Mozda je manje skup ali je prethodio i sa receptom Assault on Wall Street

2. Besprekorna analiza i prikaz.
   Hvala gospodine Pakoviću.

3. Procitao sam sa paznjom analizu, jer ne gledam americke filmove.Tako da eto mozda neki i vredi pogledati, ali ipak necu.

4. Robert De Niro je tu kao Rupert Pumpkin iz King of Comedy – dakle Joker puca u Ruperta Pumpkina, a ne u Taksistu. Trebalo bi malo više da gledate filmove pre no što se uhvatite da pišete kritike.

5. Paković grešu u startu pokušavajući da da smisao nasilju , tako što smisao, dakle moralnu podobnost akta nasilja, nalazi ne toliko u razlogu koliko u posledici istog. Tipično za levičara, to jest revolucionara. Budimo iskreni, nasilje nema nikakve veze sa moralom. Hronološki se dovedu koraci u nekakvu vezu, šta je predhodilo, šta je proizašlo i onda se kategoriše nasilje. Kao kad kriminalci pričaju da su vitezovi vrelog asfalta, kao kad revolucionari pričaju o pravičnoj preraspodeli imovine a u stvari reč je o preotimanju imovine. Sa druge strane, eksponenti krupnog kapitala svoje nasilje i bezdušnost predstavljaju kao poslovnu sposobnost i surovi profesionalizam. Zbog toga je i snimljen ovaj film, da se svi pronađu u njemu i da se opet obrne kapital.

   1. Stenli Kjubrik je u filmu ,,Paklena pomorandža‘‘ nasilje pretvorio u umetnost, a u njegovom poslednjem filmu ,,Širom zatvorenih očiju‘‘ prikazao realnu sadašnju stvarnost. U filmu ,,Džoker‘‘ je prenaglašena buduća stvarnost.
      Film ,,Taksista‘‘ nije u bliskoj korelaciji sa ovim filmovima, jer nema takvu misaonu dubinu. Junak filma ,,Džoker‘‘ tvrdi da ništa lepo nije doživeo u svom životu, što je zapravo poruka da radnici koji rade za kapitaliste neoliberarnog koncepta i nemaju srećnu budućnost. Cilj je da srećna manjina vlada većinom i to zauvek. Ako se nastavi bezdušna ravnodušnost, može se u stvarnosti dogoditi planeta majmuna. Slikar Benksi je vidovit kada je uradio sliku: ulje na platnu koje je Benksi nazvao „Devolved Parliament“. Slika prikazuje šimpanze kako sede na klupama u britanskom parlamentu, na mestima poslanika Donjeg doma.

   2. To zemljače! Umeren napredak u granicama zakona! Šteta što to načelo nije bilo poznato stanovnicima Jasenovca, Dahaua, Osvjenćima….ili, ako ćemo pošteno bar polovini sadašnjeg sveta

6. Ne bih se složio s Pakovićem da je Džoker ikakav „štih“ u bilo čijim rukama. I previše se značaja daje inače dobrom filmu jer je to ionako samo jedna od verzija Džokerovog porekla, ništa dublje od toga. Druga je stvar što je ovakav publicitet „napumpavan“ još od prvog trejlera pa je film kao postao neki kulturni fenomen koji kao treba da podstakne na razmišljanje odnosno pobunu. Al teško.Iako je film prelepo snimljen (neke scene već izgledaju kao holivudski klasici ) , ima odličan saundtrek ( na momente pretenciozan) i Finiksa koji nosi sve sam , ipak je scenario taj koji pokazuje da je ovo ipak holivudski proizvod . Malo ozbiljniji al holivud. I nikakve tu dublje pouke nema….

   1. Upravo to, bravo. Film daje kakav-takav temelj Džokerovom bezumlju, nema to veze ni sa desnom ni lijevom stranompolitičkog spektra. Ustvari, takav „dubok“ doživljaj stripovskog super-zločinca i vječito učitavanje političkih poruka i smisla tamo gdje to suštinski ne pripada (ma kako zavodljivo bilo), rastužilo me dok sam čitao ovaj tekst… Džoker kojeg je utjelovio Hit Ledžer (koji spaljuje ogroman novac) savršeno razjašnjava i posljednjeg Džokera i smisao njegovog stvaranja haosa: „jer mogu.“

7. Ne slažem se za zaključkom teksta. To što je Džoker psihotičan, ne znači da ne razaznaje dobro i loše. Kad ubija DeNira, on vrlo svesno obrazlaže zašto je voditelj loš. Vrlo jasno i tačno opisuje društvene okolnosti, takođe. Njegove psihoze u njemu brišu granice današnjeg morala, u kojem je najveći greh ubiti, makar i opresora. Time on postaje sposoban da učini ono što inače ne bi. Kao i većina nas. Zato nas to šokira. Na isti način bi mi bili šokirani i borbom hladnim oružjem, dok su ljudi nekad epove pisali o tadašnjim junacima, koji bi nama izgledali kao serijske ubice i kasapi. Dok čitamo te epske pesme, to nam ne smeta i hvalimo borbu protiv ugnjetavača. Moral savremenog čoveka je drugačiji i slavi jednako krvave junake, samo kad su oni izmešteni u daleku prošlost ili izmišljenu budućnost. I na kraju, ne moramo da mu se divimo i da očekujemo isključivo ispravne poteze. On, koliko god bio junak u borbi protiv zla, pati od mentalne bolesti, koja ga krivi. Zašto smatrate da je dualizam nedopustiv? Zaključak teksta mi zvuči kao pokušaj da se napravi efektna poenta i da originalno mišljenje, mišljenja radi, ali mi je neuverljiv i slab.

8. Pozdrav iz USA. Mislim da je zapazanje OK. Ne mislim, medjutim, da ima bilo kakve veze sa realnim zivotom. Nema to ko da vidi. Ovde je sve „samo“, pa je i Joker samo film. bez obzira sto je malkice drugaciji. Ovo je doba touch screen gomila – brzo, lako, plitko. Oni da nesto primete? Njima da se salje poruka koja zahteva mentalni angazman? Paklena pomorandza? Kjubrik-ko? Bogati? Siromasni? Politika? Taksista? Taman posla. Nema tu filozofije. Like, dislike.

   1. Sudeci po vecini komentara i ovde je prica slicna! Zato i ne shvataju g. Pakovica.

9. Film ima vrlo jednostavnu poruku: ako ponižavaš masu, masa će uzdignuti i psihopatu, neće pitati za činjenice. Paković dobro primećuje da je to elitistička pozicija. Međutim, u Američkom kontekstu to je i leva pozicija. Ona poručuje demokrata ma da su tu gde su jer su masu tretirale kao klovna te je klovn došao na vlast. Film opominje elitu ne traži prevrat. Ukratko Tramp je posledica ne uzrok nam poručuje film. Međutim, ako je Paković očekivao prevratnički film, ne znam da li inspiraciju traži u svojim radovima, koji, po mom skromnom uvidu, se ne obraćaju potlačenima, već se takođe obraća levoj eliti, koja je kao Vejn, Obama, Hilari, otuđena od poniženih. Pakovićeva pozicija o pravednom ubijanju, jasno, pravda levu elitističku poziciju osvojenu revolucijom. Ovaj film ipak govori da šta god je geneza, zločin je na kraju to, makar motivisan poniženjem. Ko je rekao Dostojevski?