Šta je nekad bilo

Naravno da hrvatska javnost nije mogla da ignoriše Vučićev famozni govor u Glini 1995, kao što je i logično da je antivučićevska opozicija uživala u tom hrvatskom podsećanju, ali sa snimkom tog govora ne može se razumeti današnja Vučićeva regionalna politika. Ona jednostavno nije šešeljevska. Čak je u dobroj meri i njena negacija. Kad su ga hrvatski novinari u Vrginmostu uporno zapitkivali za Glinu, Vučić je odgovorio: ‘Kod vas je mera podrške i poštovanja i ljubavi prema nekom direktno proporcionalna meri poniznosti koju bi prema vama trebalo da pokaže.’ Da li mislite da je Vučić tu rečenicu smislio u momentu, ili ju je smislio ranije, ili ju je smislio neko za njega, pa ju je on dobro naučio, i izdeklamovao kad je to trebalo, jer sigurno se kalkulisalo sa neugodnim pitanjima iz Gline?

I 2012, Tadićevi mediji su bili krcati podsećanjima na radikalsku prošlost Nikolića i Vučića, pa to nije presudno motivisalo ‘odgovorno’ biračko telo da sačuva Tadića na vlasti. I sadašnja naprednjačka podsećanja, ma koliko bila zasnovana na uslovno rečeno humorističkoj koncepciji ‘Radikalskih talasa’ iz devedesetih, u suštini su limitiranog dometa. To što je Velja Ilić svojevremeno na kraju duela na Pinku, dok je već počinjala odjavna špica, mučki isprovocirao Đilasa da je radio za Udbu, a da ovaj nije imao vremena da odgovori, to danas ne znači mnogo: Takve stvari, doduše, uveseljavaju Vučićevo biračko telo, ali to ne znači ništa u uslovima ‘borbe protiv diktature’, koja poništava sva demokratska vređanja iz prošlosti. Kao što se ignorišu emisije u kojima je Velja hvalio Vučića. Jer danas ne odgovaraju ni Velji ni Vučiću. Danas je režimska propaganda u smislu ‘retrospektive dosmanlija’ ujedno i nenamerno podsećanje kakve smo sve ranije političke sadržaje imali u medijima. Eto, videli smo i Vuka Jeremića iz ‘Utiska nedelje’ (B92).

Može li Veljina podrška Šapiću biti bar malo kao ona Koštunice Nikoliću 2012?