Moglo bi se reći da nije u prvom planu ni mesto selektora fudbalske reprezentacije Srbije, mada se baš o toj „popunjenoj“ ili „dopunjenoj“ fotelji uglavnom radi. Nisu, po svemu sudeći, bitni ni rezultati, premda su oni u sportu, pa i u fudbalu jedino valjano i egzaktno merilo. Pa o čemu se ovde radi? O glavi srpskog reprezentativnog fudbala, ili onom što je od nje ostalo.

Bi Mundijal, da ne idemo šta je bilo pre njega, ko je koga i zašto smenio, a ko koga i zbog čega postavio. Bejasmo tamo, jednu utakmicu dobili, dve izgubili, ispali u prvom krugu i očekivalo se da neko, zna se ko, podvuče crtu. Znalo se da će to podvlačenje da ide malo teže jer zvaničnog stava o tome šta je tamo u Rusiji bio cilj nije bilo, pa kako onda izmeriti da li je napravljen uspeh ili se dogodio neuspeh. Neposredno po povratku jedan od potpredsednika FSS Nenad Bjeković, u prvom licu, saopštio je da je Krstajić dobro odradio posao i da bi trebalo da ostane na mestu selektora. Nešto kasnije, još jedan potpredsednik Savo Milošević takođe je, u svoje ime, ocenio Krstajićev posao pozitivno, ali i najavio „za dve do tri nedelje“ kraj analize učinjenog u Rusiji. Prošlo je posle te dve-tri, još toliko i više, a zvaničnog stava još nema. Sa tako nečim bi trebalo da izađe u javnost Izvršni odbor ili možda Odbor za hitna pitanja, s tim što ovaj drugi ponekad i bira i smenjuje selektore i kad nije, a sad je stvarno hitno. Na kraju se pre nekoliko dana oglasio i predsednik FSS Slaviša Kokeza, koji je podržao Krstajića, a valjda u njegovu odbranu obznanio premijerno da Srbija jednostavno nema kvalitet za više od učinjenog.

Stručni odbor, čiji je član i Savo Milošević, kome predsedava Ilija Petković, a članovi su još Slobodan Pavković (ako i tu nije smenjen kad i sa mesta Krstajićevog pomoćnika a nije nam se reklo) i Zoran Filipović, nije se o tome zvanično oglasio, možda to i nije njegova „obaveza“, ali je nekako logično da o struci priča struka. Sumirano: Krstajić će voditi reprezentaciju od septembra u Ligi nacija, biće da je to njemu rečeno još onomad posle Rusije, a svima nama još nije, a i što bi. Niko zvaničnicima FSS-a ne postavlja neugodna pitanja, pa makar ona bila i suštinska.

Tema zato nije Krstajić, već „krstajići“ koji vode naš fudbal. Tema nije prvi selektor koji je reizabran „ćutanjem“, već kompletan fudbalska javnost u Srbiji koja guta sve što joj se servira i ćuti da je ne osude za nedostatak „patriotizma“.