(PR)eteralo 1

Argumenti protiv „ne postoje“, a zašto bi onda i slušao drugačija mišljenja kad su ona, po difoltu, em pogrešna, em „zlonamerna“.

Tako Danas u vikend broju napravi temu sa naslovnim pitanjem – „Zašto je ignorantski odnos Nikole Jokića prema srpskoj javnosti ‘zabranjena tema'“ i u moru reakcija što na našem portalu, što na društvenim mrežama izazva lavinu komentara kojima je zajedničko pre svega da su u potpunosti pokazali osnovanost tog pitanja, ali i nesvesno dali brojne odgovore.

Ono što je takođe zajedničko onim mišljenjima koja pisanje Danasa „osuđuju“ je što, ili tekst nisu pročitali, ili nisu hteli (mogli) da ga shvate.

Najpre, tema nije bio Nikola Jokić, gospodin sa tim imenom i prezimenom, niti isti kao član Denver Nagetsa, tema je bio čovek i sportista koji je reprezentativac ove zemlje u košarci.

Nemaju prvi i drugi nikakvu obavezu prema srpskoj javnosti (a ne novinarima), ali treći ima, i to je valjda svima jasno.

Nek se genijalci „nepromenljivog „mišljenja sete još nekog reprezentativca u bilo kom sportu koji ni na jednoj konferenciji za medije pre, za vreme i posle velikih takmičenja nije hteo da progovori za srpske medije. Makar i ono protokolarno.

Zatim, ni u jednoj drugoj zemlji takvo ponašanje nije dozvoljeno od strane lokalnih saveza, to je jednostavno vrsta obaveze javne ličnosti na „javnom zadatku“.

Naravno, to podrazumeva priču o „temi“, a ne i otvaranje intime i odgovaranje na tračeve. Takvi likovi se smatraju „timbrejkerima“ a takvo ponašanje neprihvatljivim.

Kažu „kritičari“ da smo mi novinari to i zaslužili jer pišemo sve i svašta, te da nije u pitanju Jokićev odnos prema javnosti, nego prema novinarima kojih ima svakakvih. S ovim poslednjim se možemo složiti, ali kao medij koji se ne bavi intimom javnih ličnosti, koji ne tračari i ne spletkari, koji proverava sve što napiše, nemamo nijedan razlog da prihvatimo da nas bilo gde „svrstavaju“.

Niti smo se bavili time šta Jokić radi na odmoru u Srbiji, niti ko je i kada privođen u Americi, a najmanje smo „merili“ njegov patriotizam kad se nije odazivao pozivu da igra za reprezentaciju, još manje ga zbog toga stavljali na stub srama.

Ali smo sigurni da je pravo javnosti da zna Jokićevo mišljenje o stvarima koje su „opšte dobro“ kao što je reprezentacija, i da je to, prema istoj javnosti, njegova obaveza.

„Prst u osinjak“, dakle, nisu bile činjenice koje su u tekstu navedene, nego što smo uopšte postavili to pitanje.