(S)menadžeri 1

Pa su izmislili i naziv menadžer. Dakle, ne trener, ne sportski direktor, već sve to zajedno. NJemu se na poverenje daje novac za pravljenje ekipe, on odlučuje o pojačanjima i otkazima, ko će kad i koliko igrati. Vlasnici kluba njemu postavljaju ciljeve, a sva odgovornost za rezultate je na njemu.

Čist račun, kakva ljubav.

Da Englezi nisu, fudbal bi svakako izmislili Srbi, valjda zato što im odgovara sve „široko“ što on sobom nosi. I što u njemu u „originalnoj“ srpskoj verziji, sve može, manje-više sve ili ništa ne mora da znači, i više manje niko ni za šta nije odgovoran. Uprave klubova ili neko iznad uprava postavljaju trenere, oni bi navodno trebalo da rade sve „vezano“ za teren, kad krene po zlu ili na vreme znaju šta im je činiti, ili im se to saopšti „odozgo“.

A uprave bira, ili blagosilja onaj što je iznad njih. Treneri su odgovorni za rezultate, ali oni ne raspolažu budžetom, ne idu sami u kupovinu, niti daju otkaze. Loš račun, kratka ljubav.

Vladan Milojević i Savo Milošević, treneri fudbalera Zvezde i Partizana, imaju potpuno različite karijere, i igračke, i trenerske, ali i makar jednu zajedničku stvar.

Ne samo što bi mogli da budu žrtve „kontrole štete“ klupskih rukovodstava, već i što njima po leđima lupaju tuđe greške i gluposti.

Koje su učinili baš oni koji će ih smeniti ili im savetovati da odu. U Zvezdi je stvar malo komplikovanija: treću sezonu za redom grupna faza evropskih takmičenja puni kasu, kod kuće se osvajaju titule, idila jedna. Onda se za dva prelazna roka dovede „xy“ igrača sumnjivog kvaliteta, javnost se spinuje da tim vredi 30 miliona evra, apetiti divljaju, a Milojević mora da bude alhemičar i sve te „polovnjake“ uklopi i po minutaži, i po scenariju.

I još mu se traži da „napadne“ Bajern ili Totenhem, a nadene mu se i da je „bunkeraš“.

Kod Miloševića je stvar jednostavnija. Došao je proletos kao debitant u raspad od ekipe, nekako osvojio kup i to protiv Zvezde, u ovoj sezoni preporodio igru Partizana, ušao u Ligu Evrope, a onda mu se ta mašina bez rezervnih delova skroz raspala.

On, navodno, vrši pogrešne izmene, iako klupa zapravo ne postoji, ne može da disciplinuje ekipu i zato ona deluje početnički, kao i on. Kažu cinici da mu „fali 10 minuta“ da bi postao trener.

Milojević i Milošević su, dakle, treneri, u svakom trenutku smenjivi i blaćenju dostupni.

Menadžeri su ovde, i u engleskom, i u estradnom smislu, blizu parama i vlasti, a daleko od rezultata i odgovornosti.