40 Fingers: Povratak u Srbiju je uvek poseban jer se zaista tu osećamo kao kod kuće

Ovaj italijanski gitarski kvartet zabeležio je veliki uspeh ne samo u rodnoj Italiji, nego i širom sveta, a miljenici su i naše publike.

Zanimljivi su zbog svoje fingerpicking tehnike i brojnih obrada čuvenih filmskih i klasičnih pop i rok kompozicija, koje su osvojile internet.

Neposredno pred dolazak u Beograd, 40 Fingers su nam odgovorili na nekoliko pitanja.

Kako se osećate na početku 2025. godine i čemu se najviše radujete?

– Ovu godinu započinjemo uzbuđeni i jedva čekamo turneju širom Evrope. Jedva čekamo i da se vratimo u Srbiju. Nadamo se da će 2025. biti puna koncerata, novih iskustava i saradnji, kao i sveže muzike. Radimo vredno i jedva čekamo da sve podelimo sa vama. Takođe bismo voleli da idemo na turneju po Aziji i Australiji, a radujemo se i povratku u SAD.

Publika u Srbiji vas već poznaje i uglavnom zna šta da očekuje, ali da li spremate neko iznenađenje, možda neku novu pesmu na set-listi?

– Naš nastup je dosta proširen u prethodnih nekoliko godina, tako da će definitivno biti nečeg drugačijeg nego ranije. Imamo neke nove pesme i iznenađenja, uključujući kombinaciju ‘Harija Potera’ i ‘Pirata sa Kariba’, ali pošto su iznenađenja, da ne otkrivamo previše. Moraćete da dođete na koncert da ih vidite!!! Dobro poznajemo srpsku publiku i povratak u Srbiju je uvek poseban jer se zaista tu osećamo kao kod kuće. Sigurni smo da ćemo se ponovo provesti sjajno!

Da li ste naišli na neki srpski film ili lokalnog autora čiju muziku biste voleli da obradite i da li su vam neki fanovi to već predložili?

– Zaista se divimo srpskoj i balkanskoj muzici uopšte i kada god smo u Srbiji, trudimo se da odemo i poslušamo neke lokalne bendove. Svaki put zaista uživamo u tome. Često naiđemo na lokalne bendove u restoranima i od toga uvek ispadna sjajna žurka. U ovom trenutku, sa ovakvim repertoarom, nemamo ništa što bi se uklopilo, ali sigurno ćemo probati da nešto uključimo u budućnosti.

Koja od pesama koje ste obradili vam je bila najteža i kojoj je trebalo najviše vremena da dobije finalnu verziju?

– Verovatno najteža je bila naša verzija ‘Harija Potera’. To je neverovatno sadržajno orkestralno delo Džona Vilijamsa, pravo remek-delo koje je tražilo puno pažnje u aranžiranju. Bilo je izazovno adaptirati toliko kompleksan aranžman za gitaru a vodeći računa da pojedini delovi ne budu izostavljeni i da se ne izgubi magija originala. To je bio dug proces tokom kog smo morali da preradimo i izmenimo raspodelu delova nekoliko puta, a čak nije ni lako to svirati uživo, ali smo vrlo ponosni na konačan rezultat.

Koliko je očigledno da su ljudi i muzika neraskidivo povezani i šta vam donosi ta energija kada se sretnete sa fanovima?

– Sigurno da postoji duboka povezanost ljudi i muzike, naročito instrumentalne muzike, koja prevazilazi jezičke barijere i ima jedinstvenu moć da okupi ljude.

Predivno je videti da je, bez obzira na to u kojoj zemlji sviramo, reakcija publike uvek vrlo slična. Najviše nas ispunjava kada vidimo osmehe na licu ljudima. Verujemo da što više ljudi vide da se zabavljamo na bini, više i sami uživaju. Zato energija koju dobijamo od publika zaista pokreće naš nastup.

Kada sretnemo fanove nakon koncerta, to je jedan od trenutaka u kojima najviše uživamo. Za nas je ključno da ostanemo posle koncerta i povežemo se sa ljudima i razmenimo nekoliko reči. Ponekad fanovi pređu dug put i žrtvuju se kako bi nas videli i to je najmanje što možemo učiniti da se zahvalimo onima koji nas podržavaju.

Da li postoji žanr u kome se još niste oprobali, a voleli biste?

– Zaista bi smo voleli da se oprobamo u ciganskom džezu i džez delima u budućnosti, jer to do sada nismo istraživali toliko. Međutim, da budemo iskreni, apsolutno uživamo da radimo u okviru sveta rok klasika i filmskih saundtrekova. To je polje koje nas privlači i želimo dalje da ga istražimo. Zapravo, već smo uradili nove aranžmane komada Morikonea, Džona Vilijamsa i Hansa Cimera. Takođe uživamo da uzmemo klasična dela i potpuno ih reinterpretiramo, dajući im sveži obrt, kao što smo uradili sa kompozicijom ‘Za Elizu’, kojoj smo dali flamenko notu. Uzbuljivo je ponuditi našu verziju i jedinstvenu interpretaciju dela koje se oduvek slušalo na izvesni način.

Da li je postojao trenutak u vašim karijerama tokom kog ste pomislili da je muzika jedino čime ćete se baviti?

– Svako od nas svira gitaru odmalena, tako da smo oduvek imali ideju i san o tome da živimo kroz muziku i postanemo muzičari. Tada se razvila ideja o 40 Fingers, projektu koji nas je iznenadio jer je postao veći nego što smo ikada očekivali. U prethodne dve godine shvatili smo da nam to pruža priliku da sviramo, putujemo i nastupamo na mestima na kojima nikad nismo bili i to je nas ostvarenje sna.

Moguće je živeti od muzike ali to zahteva puno strpljenja, upornosti i posvećenosti. Tek sad, nakon godina mukotrpnog rada počinjemo da uživamo u pozitivnim efektima svega onoga što smo učinili do sada. Nije postojao jedan konkretan trenutak tokom koga smo shvatili da je muzika jedino čime želimo da se bavimo – to je više bilo postepeno shvatanje, ohrabreno svakim novim korakom napred. Znamo da ne postoji prava krajnja tačka, tako da samo želimo da uživamo u putovanju. Sada se osećamo vrlo motivisano i zahvalno, ali takođe znamo da sve zavisi od nas.