Zašto je srušena, zakonom zaštićena, kuća čuvenog arhitekte i profesora Andre Stevanovića?

Ovo rušenje na vrelih 40 stepeni može se sagledati kao još jedan kriminalni posao vlasti, čemu doprinosi činjenica da je Grad Beograd 1. avgusta 2023. stavio na javni uvid detaljan Urbanistički projekat za rekonstrukciju kuće Andre Stevanovića.

Nosilac izrade ovog projekta je preduzeće Folic Arhitects iz Beograda, koje je zahtev za potvrđivanje podnelo u ime investitora Zerak 61 GJ sa Opštine Palilula, a kao odgovorni projektant potpisan je arhitekta Branislav Folić, nekadašnji glavni urbanista Beograda.

Na ovaj događaj juče je reagovao Centar za lokalnu samoupravu (CLS), koji u javnom saopštenju zahteva od naše vlade, nadležnih gradskih sekretarijata, kao i Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda, da se hitno izjasne o ovom grubom kršenju zakona, a u pripremi su, kako se ističe, i krivične prijave.

Vandalizam vlasti, u kojem je iz prostorne kulturno – istorijske celine Istorijsko jezgro Beograda sada nestalo i zdanje koje je projektovao i u njemu živeo naš čuveni arhitekta i akademik (1859 – 1929), profesor Tehničkog fakulteta Velike škole, za Danas komentariše istoričarka umetnosti Irina Subotić.

– Rušenje kuće Andre Stevanovića je još jedan dokaz ne samo apsolutnog nenegovanja istorijsko – kuturne tradicije, nego i direktno uništavanje zakona i svega onoga što društveno uređenje čini normalnim. Nenormalno je da se toliko ruši u Beogradu, to odgovara jednoj potpuno rušilačkoj ideji vlasti, a to je da i Beograd ne sme da ostane ono što je on istorijski bio, nego treba da postane „njihov Beograd“ u svakom smislu. Kuća Andre Stevanovića je samo nastavak sistematičnog uništavanja celog Beograda, po svim regulativama, ne samo stare zgrade nego i zaštićena zdanja – kaže Subotić.

Naša ugledna profesorka emerita na master programima Interdisciplinarnih studija UNESCO-ve katedre Univerziteta umetnosti u Beogradu, podseća da je Beograd poslednjih godina izgubio više značajnih i dragocenih kulturnih objekata – Staru poštu iz 1929, Građansku štedionicu iz 1929, Hotel „Jugoslaviju“, zgradu Generalštaba koja je izbrisana iz registra kulturnih dobara, Stari savski most..

Zbog širenja Beograda na vodi ugroženi su Memorijalni centar Staro sajmište i Beogradski sajam, za Tvrđavu Kalemegdan obnovljena je inicijativa za izgradnju žičare, a zbog izgradnje parkinga ugrožena je zgrada Narodne biblioteke Srbija… Da ne govorimo o parkovima, zelenilu i obalama reka koje više nisu naše.

– Čega god se dotaknemo, to je samo uništavanje tradicije, istorije, kulture, i svih elementarnih vrednosti koje su činile Beograd značajnim prestoničkim gradom u ovom delu Evrope. A vlast od njega nastoji da napravi neki od onih „dubajia“ koji se zidaju na peščanim podlogama, i to nije nikakav „novi“ važan grad, samo je jedna serijski loša i prostačka „reprodukcija“ tog investicionog i arhitektonskog rešenja. Za ovo što se događa ni jedne reči opravdanja i razumevanja apsolitno ne sme da ima niko od nas ko zaista voli Beograd – ističe Irina Subotić.

Prema rečima Vesne Marjanović, generalne sekretarke u organizaciji za zaštitu istorijsko-kulturnog nasleđa Evropa Nostra Serbia, pritisak na kulturno nasleđe Beograda poprima takve razmere da ni javne službe, ni organizacije civilnog društva poput Evropa Nostra Srbije, više ne uspevaju da ugase sve požare koji izbijaju svakodnevno.

– Najnoviji slučaj –rušenje zgrade po projektu istaknutog arhitekte Andre Stevanovića u Ulici Gospodar Jovanovoj 61, koja se nalazi u okviru prostorno kulturno-istorijske celine Istorijsko jezgro Beograda i predstavlja kulturno dobro, još jedan je dokaz da Beograd postaje simbol agresivnog nasilja vlasti nad zakonima, strukom i javnim dobrom – objašnjava Marjanović.

Uprkos činjenici, kako navodi, da je Grad Beograd 1. avgusta 2023. godine stavio na javni uvid urbanistički projekat koji se odnosi na rekonstrukciju i dogradnju postojećeg objekta, sada svedočimo potpunom uklanjanju zgrade.

– Umesto poštovanja važećih pravila, svedočimo uzurpaciji prava i nasilnom menjanju lica grada i autentičnog ambijenta Dorćola. Srbija očigledno ne primenjuje nijedno savremeno načelo održive i odgovorne gradnje za 21. vek, koje se širom sveta zasniva na „adaptive reuse“ principu: dakle, prilagođenoj ponovnoj upotrebi postojećih objekata, a ne njihovom rušenju i zaboravu – ističe ona.

U ovom slučaju nije reč samo o pritiscima stranih ili domaćih investitora, već, kako kaže, o direktnoj političkoj odgovornosti – jer se radi o bivšem glavnom urbanisti Beograda.

– Sistemski problem postaje još vidljiviji kada se zna da su i Zavodi za zaštitu spomenika – kao institucije koje su ovlašćene da štite javni interes – danas pod pritiskom vlasti koja ne dozvoljava da se zakoni primenjuju niti da se struka uvaži – kaže Marjanović.

Pitanje kulturnog nasleđa u Srbiji, kako objašnava, odavno prevazilazi stručni ili konzervatorski okvir .

– To postaje jedno od najjasnijih ogledala odnosa prema vladavini prava, institucijama i društvenoj odgovornosti. Rušenjem kulturnog nasleđa, u trenutku građanskog bunta, vlast dodatno urušava poverenje građana u pravdu i zakon, pokazujući da je njena osetljivost na kulturnu istoriju Beograda, potrebe građana i javni interes – ravna nuli – ističe Vesna Marjanović.

Bez odgovora iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture

Pokušaj Danasa da od nadležnih, Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda dobije zvaničan odgovor o rušenju kuće Andre Stevanovića, ostao je bezuspešan. Pitanja smo poštujući proceduru uredno uputili putem mejla v.d. direktoru Zavoda, arhitekti Aleksandru Ivanoviću, koji je u trenutku našeg poziva bio na sastanku, ali do zaključenja broja nismo dobili ni obaveštenje kad bi mogao da nam dostavi odgovor. Ovo su tri pitanja upućena Ivanoviću:

1. Zbog čega je srušena kuća arhitekte Andre Stevanovića, reprezentativni primerak u našem gradu i deo prostorno – istorijske celine Istorijsko jezgro Beograda, iako je Urbanističkim planom i nacrtom projekta iz avgusta 2023. bila predviđena za rekonstrukciju?

2. Da li je Zavod za zaštitu spomenika kulture dao dozvolu za ovo, očigledno nelegalno rušenje?

3. Projekat rekonstrukcije kuće Andre Stevanovića, kako sada pokazuju činjenice, izgleda da je bio samo izgovor kako bi rušenjem ovog vrednog zdanja privatni investitori izgradili više od hiljadu kvadrata. Šta će Zavod preduzeti protiv ovog kršenja zakona, pošto je to njegova odgovornost i obaveza?

Zgrade Narodnog muzeja, SANU, „Zgrada sa zelenim pločicama“…

Andra Stevanović se ubraja u naše najznačajnije arhitekte i profesore Univerziteta, iza koga su ostala izuzetna dela u Beogradu koja su danas kulturno – istorijski spomenici.

Stevanović je projektovao zgradu Narodnog muzeja zajedno sa arhitektom Nikolom Nestorovićem, Srpske kraljevsku akademiju, danas zgrade SANU sa Dragutinom Đorđevićem, „Zgradu sa zelenim pločicama“ (kuća trgovca Svetozara Stamenkovića), na uglu Ulice Kralja Petra i Uzun-Mirkove,  Beogradsku zadrugu (Geozavod), takođe sa Nestorovićem, Crkvu Svetog Save u Kosovskoj Mitrovici, Zgradu Bogoslovije u Prizrenu…

Za člana Srpske kraljevske akademije izabran je 1910, i nekoliko decenija je bio sekretar njenog Umetničkog odeljenja. Stevanović je 1905. bio i među prvih osam redovnih profesora Beogradskog univerziteta koji su birali ceo ostali nastavni kadar, zajedno sa Jovanom Cvijićem, Mihailom Petrovićem Alasom, Jovanom Žujovićem, Simom Lozanićem, Dragoljubom Pavlovićem, Milićem Radovanovićem i Ljubomirom Jovanovićem.

A njegov životni ideal nije bila arhitektura nego poziv profesora – ostalo je zabeleženo da je Andra Stevanović odbio mnoge visoke državne funkcije da bi predavao svojim studentima, i bio je izuzetno angažovan u javnom i društvenom životu.