Balet HNK iz Zagreba nakon 15 godina u Beogradu

Balet HNK, prema rečima direktorke BFI Aje Jung, prepoznat je na svetskoj sceni tokom poslednje dve godine, otkada je na mesto direktora postavljen Leonard Jakovina. Zagrebačka kompanija promenila je repertoar, koji je sada više okrenut modernoj igri, ali i dobila neke ekskluzivne komade koje su specijalno za nju kreirali svetski poznati koreografi, poput „Labudovog jezera“ koje je u koreografiji slavnog Vladimira Malakhova premijerno izvedeno pre manje od mesec dana. Ovu trupu, kako kaže Jakovina, uskoro očekuje još jedna nova predstava – adaptacija Krležine drame „Gospoda Glembajevi“ koju radi koreograf Leo Mujić.

Pred beogradskom publikom sinoć su se našla dva savremena autorska dela – „Tamni pejzaži“ Marjane Krajač i „Bolero“ Maše Kolar. Jakovina ističe da je Balet HNK u stalnoj težnji da deo repertoara budu i domaća i najsavremenija baletska dela, te da je on pozvao dve etablirana hrvatske koreografkinje da po prvi put sarađuju sa zagrebačkim baletskim ansamblom.

– Divno je videti iste igrače koji u pauzi između dva dela skidaju maske i ulaze u drugu vrstu igre. Oni u jednoj večeri predstavljaju publici dve kompletno različite forme – naglasio je direktor Baleta HNK.

Prema rečima Jakovine, ovaj ansambl je poslednji put bio u Beogradu 2003. kada je prilikom kulturne razmene izvedena predstava „Cirkus primitif balet“ dok je na sceni u Zagrebu bio „Doktor DŽekil i gospodin Hajd“ Narodnog pozorišta. U međuvremenu ih niko nije zvao da gostuju, sve do Aje Jung, koja je, kako kaže Jakovina, „otvorila jedan istorijski čin“.

– Ne volim da mešam politiku i kulturu, ali u našoj regiji to je uvek bilo tako propraćeno. Ja nikada nisam bio u Beogradu i za mene je ovo „istorijski čin“. Nadam se da ćemo ući u razmenu ne samo između Zagreba i Beograda, nego i Splita, Novog Sada… naša publika je željna drugih kompanija. Jesmo bili deo iste države i sada smo razdvojeni, ali to ne znači da ne možemo da sarađujemo – kazao je Jakovina.

On je istakao da baletske scene Zagreba i Beograda dele iste probleme, koje imaju i LJubljana, Maribor, Skoplje… jer nisu na vreme detektovani problemi starog sistema. I oni, kao i baletski igrači u Beogradu, imaju problem sa penzionisanjem.

– Mi imamo 72 igrača pod ugovorom i desetak honorarnih saradnika. Ali to je jedan čep koji je zatvoreni i sistem čiji temelji ne funkcionišu. Baletski umetnici završavaju škole i ne mogu doći u pozorište nego završavaju na ulici. Pola ansambla je u poznim godinama i nisu u mogućnosti da se suoče sa najzahtevnijim repertoarom. Taj bazni problem treba rešiti i o tome smo razgovarali i sa Ministarstvom kulture. Tražimo zajedničko rešenje s puno poštovanja za te umetnike koji su svoju karijeru odradili. Ne treba napraviti nikakav rez jer su to ljudi koji su bili i moji idoli. Zato to treba rešiti na kvalitetan i respektabilan način – objasnio je Jakovina dodajući da se za rešenje istražuje iskustvo Nemačke, Rusije i Velike Britanije.

Zanimljivo je da upravo o igračima koji posle određenih godina ne mogu da se bave svojom umetnošću, govori večerašnja predstave Dance On ansambla iz Berlina. Projekat Dance On, Pass On, Dream On… ponudio je priliku starijim igračima da na dostojanstven način i dalje žive na sceni. Kao što glumci, pevači, pijanisti… stvaraju i kada pređu 35. godinu, u skladu sa svojim mogućnostima, tako bi trebalo i igrači da nastave da se bave svojim poslom u skladu sa svojim godinama i iskustvom, smatraju osnivači ove trupe. Šta bi bilo da su Meril Strip ili DŽoni Keš odustali od svog poziva kada su prešli određene godine, ističu pokretači trupe Dance On.

Oni su za dve godine, koliko postoje, imali devet produkcija koje su prošle jako dobro i kod publike i kod kritike. NJihova ideja nije da se priča o inkluziji u baletu zato što je to politički korektno, već zato što balet može da predstavlja mnogo toga, a bogatstvo koje igrački veterani mogu da ponude treba negovati.