Beogradski festival igre: Svetska premijera komada “Zlatno doba” 12. aprila u Srpskom narodnom pozorištu

Reč je o koprodukciji prve baletske nacionalne kuće u Grčkoj i BFI, koju je pomogla Fondacija grčkog milijardera Stavre Niarkosa.

Premijera na 22. BFI izmeštena je u Novi Sad zato što, prema rečima osnivača i direktora Festivala Aje Jung, Beograd nema dovoljno veliku scenu za produkciju “Zlatno doba”, čiji je idejni tvorac, reditej i koregraf Kostantin Rigos, kultni umetnik savremene grčke igračke scene i direktor Baleta Grčke nacionalne Opere.

Grčka premijera u Atini najavljena je za maj.

Atinjanin koji je u rodnom gradu paralelno studirao ekonomiju i igru, Konstantin Rigos je koreograf, dramski i operski reditelj, oprobao se i u mjuziklima, pozorištu za decu kao i na filmu, a poznat je i kao pedagog, fotograf, vizuelni umetnik…

Od 1990. ima svoju igračku trupu, a pre direktorovanja u Baletu Gračke nacionalne opere, koji vodi od 2018, bio i na čelu Državnog teatra Severne Grčke u Solunu kad je njegov komad „Zimsko putovanje“ bio prva predstava izvedena na Prvom BFI.

Prošle godine kao počasni gost otvorio je 21. BFI.

Ove godne obeležava tri i po decenije umetničkog rada, a komad „Zlatno doba“ je, kako je objasnio u susretu sa beogradskim novinarma, neka vrsta samopreispitivanja i retrospektive njegovog dosadašnjeg stvaralaštva.

– „Zlatno doba“ je po svemu komad koji pripada 21. veku. Zamišljen kao fizički teatar ili igra ovog veka iz kog se rađa novi svet današnjice koji još ne vidimo ili budućnost. Naslov smo isplanirali prošle godine, nismo znali da će nam ga ‚ukrasti‘ Donald Tramp i da će „zlatno doba“ dobiti važnu političku konotaciju. Za mene u ovom komadu to je želja, ironija, kritika današnjeg društva u kome živimo, ali i podsećanje na moju umetničku prošlost – operu, igru, balet. Ovo je sinteza sasvim novog hibrida. To je manifest u kojem sam se oslanjao na Čarlsa Bukovskog i njegove reči o „ljudima kao dinosaurusima“ i poemu Pola Ostera o uništenju i onome što ono donosi – rekao je Konstantin Rigos na konferenciju za novinare u sedištu Nacionalne fondacije za igru.

On je napomenuo da je „predstava moderna – veliki ekran pokriva celu scenu, koriste se kamere i telefoni koji su postali novi hram i vera kojoj se obraćamo celog dana“, ali se oni koriste za snimanje publike.

– Sve ovo može delovati haotično, jer je moje duboko uverenje da iz haosa sve nastaje. Nema naracije, ali ovo delo nije ni potpuno apstraktno. Osnovna ideja je momenat iznenađenja i neočekivanog. Komad ima tri dela, u prvom počinje kao zabava i parti koji vodi u novo verovanje, a u trećem i u budućnost. „Zlatno doba“, novi talas poremetiće sve, slike iz prošlosti ili budućnosti, misli o ljubavi, veri, odsustvu i napuštenosti – objasnio je Konstantin Rigos.

Prema njegovim rečima, najveći deo originalne muzike za „Zlatno doba“ napisao je Teodor Reglis, grčki kompozitor mlađe generacije koji se oprobao i u filmskoj i muzici za TV serije, a u komadu ima i puno popularnih operskih arija, rok numera, grčke muzike od rebetika do novih hitova pop i narodne muzike.

Rigos kaže da je sam radio i na scenografiji, a da mu je kod vajanja kipa ptice koja pada, velike tri puta pet metara, pomogao grčki vajar Petar Tuludis. Kostimi su delo Joane Tsami.

U predstavi, koja bi trebalo da traje 70 minuta, na Velikoj sceni SNP potpuno „pozlaćenoj“, kako je Rigos najavio, učestvovaće 13 igrača Baleta Grčke nacionalne opere.

Reč je o trupi od 50 igrača koja, prema rečima Konstantina Rigosa, neguje klasičan repertoar, neoklasičnu i savremenu igru, prati svetske koreografske trendove, ali otkriva i nove talente, osvaja prostore za igru i izvan pozorišne scene.

„Od Nacionalne škole igre, do vrha grčke umetničke scene devedesetih godina prošlog veka i Kompanije Oktana, preko Nacionalnog teatra Severne Grčke, Nacionalnog teatra Grčke, Atinskog festivala i Grčke nacionalne opere, Rigosov ikonoklastički umetnički otisak prevazilazi okvire umetničke igre, već konstantno podstrekuje dijalog sa drugim umetničkim oblicima koji se potom ukrštaju sa njom. NJegov umetnički identitet ostaje nemiran, subverzivan, provokativan, potresan, istovremeno staromodan i nostalgičan“, kažu u BFI za Konstantina Rigosa, čije produkcije obilaze svet i izvedene su na naviše od 40 međunarodnih festivala.

Igra i tehnologija

– Svedoci smo velikih promena u igri poslednjih nekoliko decenija, ali se ona uvek vraća na igrača, pokret, atletski, taj fizički momenat. Tehnika je sve zahtevnija tako da i klasični baletski igrači moraju da poznaju savremenu igru. Zato ne vidim da će se u budućnosti igra razvijati kroz tehnologiju, jer se uvek vraća na fizički momenat – smatra Konstantin Rigos.