Biblioteka u Novoj Varoši traga za starim fotografijama

Poziv matične književne riznice nije ostao bez odjeka. Već je prikupljeno više od 400 starih fotografija i razglednica koje valja razvrstati, poslagati, srediti kao izložbenu postavku, a potom i sabrati među korice zavičajne monografije.

 Sudeći prema odličnom odzivu, naši sugrađani, kao i Novovarošani rasuti širom matice i rasejanja, sa blagonaklonošću su dočekali javni poziv Biblioteke i sa puno entuzijazma počeli da preturaju i prebiraju po porodičnim albumima, ormanima, tavanima… Stare fotografije, kao svojevrsna svedočanstva minulih vremena, stižu sa svih strana, a na njima su raznoliki motivi. Od porodičnih okupljanja, različitih svetkovina, sabora, objekata narodnog graditeljstva, starinskih enterijera, preko narodne nošnje i starogradske odore, do đačkih sastanaka i rastanaka, živopisnih panorama sa starovlaških planina i iz klisure Uvca, davno zaboravljenih ulica i spomenika, važnih događaja, prvih mašina, puteva, ćuprija…

Najstariji dosada priloženi dokument jeste razglednica Nove Varoši iz 1904. godine. Jedan Beograđanin, rodom iz zlatarskog kraja, poslao je, recimo, sliku njegovog pretka, nekada poznatog trgovca, Hadži Mila Cucića, za koga danas malo ko zna. U Biblioteci kažu da su na tragu još nekim zaostavštinama i fotografijama iz albuma uglednih novovaroških porodica još pre oslobođenja od Turaka, kao i između dva svetska rata.

– Verujemo da će stari fotografski zapisi omogućiti da se bolje razumeju prohujala vremena i da se dožive sa svim blagodetima i nevoljama, da se bolje upoznaju ljudi, njihov svakodnevni život, zanimanja, običaji… Ti dokumenti mogu biti i izvor za istorijska, etnološka, kulturna i druga istraživanja. Ono što smo mi u Biblioteci planirali je da svu prispelu građu sistematizujemo, sredimo, tematski razvrstamo i napravimo izložbu, a potom saberemo među korice monografije. To je ozbiljan posao, koji traži vreme, stručni tim i podršku institucija – kaže Milana Jelić, direktorka Biblioteke. “ Znamo da su te fotografije mnogima drage uspomene i da ih neki ljubomorno čuvaju. Ali ne bi trebalo da strahuju da će ostati bez dragocenosti jer savremena kompjuterska oprema omogućava da se lako i brzo urade kopije ili da nam ih vlasnici pošalju elektronskim putem“, naglašava ona.

U ovdašnjoj Biblioteci napominju da akcija će akcija biti dugoročnog karaktera. Fotografije se mogu dostavljati lično, elektronskom i brzom poštom, ali i preko društvenih mreža.

Inicijativa

Inicijativa da se stare fotografije saberu među korice knjige, u pomenik ili zavičajnu monografiju, pokrenuta je krajem 2013. godine. Tada je to učinio novinar Dragoljub Gagričić tekstom „Poslednji voz za stare slike“ , objavljenim na stranicama „Zlatarskih novosti“, i zapisom u knjizi „Dozivanje predaka“.

– Sakupljanjem fotografskih zapisa, koje su ogledalo vremena, u našem kraju niko se nije bavio ozbiljnije ili je to bar činjeno u retkim prilikama. I sve što je prikupljeno uglavnom je bilo u privatnim albumima, daleko od očiju javnosti, a samo su pojedini dokumenti nađeni u fototekama ili na stranicama knjiga i novina. Oni su izuzetan vizuelni dokument i izvor za istraživače. Ako je decenijama zanemarena briga o nasleđu, sad je prilika da se uhvati „poslednji voz“ i od zaborava sačuva prošlost, ističe Gagričić, uz podsećanje da se i ostalo dragoceno kulturno-istorijsko nasleđe, od iskopina, rimskih spomenika, do predmeta ručne izrade, godinama razvlači i odnosi.