Bitef teatar novu sezonu otvara „pod ručnom“

Reč je o višestruko nagrađivanoj predstavi koja se na sceni ovog pozorišta izvodi više od pet godina (dobitnica šest nagrada na 65. Sterijinom pozorju).

U predstavi igraju: Aleksandar Đinđić, Ana Mandić, Jelena Ilić, Milica Stefanović i Aleksandar Petković.

Projekat „Kretanje“ je imerzivna predstava koja publici omogućava da, krećući se kroz različite prostore Bitef teatra, uroni u šest različitih svetova. Ljudi i prostori – fabrika, bašta i drugi – izgovaraju intimne monologe o usamljenosti.

Objašnjavajući koncept nove sezone pod naslovom „Pod ručnom“, pozorišnai rediteljka Jelena Bogavac piše da svi znamo šta znači kada se povuče ručna kočnica:

„Naročito kada parkirate na uzbrdici ili nizbrdici. Vozilo je obezbeđeno i zaštićeno od mrdanja. Ručna blokira točkove i sprečava kotrljanje. Pomaže dok ne savladate kvačilo, pomaže da krenete na uzbrdici. Ako glavna kočnica otkaže – ručna postaje primarna. Povlačite je polako, postepeno, da biste izbegli blokadu točkova. A opet, može da se povuče i ‘u driftu’, u sportskoj vožnji i manevrima, kada zadnje gume klize po asfaltu. Škripa, dim, tragovi na putu – to je opasna vožnja. E, tako vozimo ove sezone. Dobro došli u Bitef teatar. Neka pršti.“

Bogavac dodaje da se vozi sa smanjenim budžetom – „na rezervi“.

Ali, Bitef teatar ostaje najmlađe i najluđe pozorište u gradu: ono koje nastaje u gradu, koje stvara grad. Proizvod društvene nadgradnje i osnovne potrebe za novim pozorišnim formama i sadržajem.

Smešteno na pijaci, užurbano i životno, pozorište nikada nije gubilo kontakt sa lokalnom zajednicom. Bilo je i ostalo mesto demokratičnog, kreativnog dijaloga i afirmacije novog i svežeg. Tako će biti i ove sezone.

Program Mesec nezavisne scene ove godine biće većeg formata i trajanja – kao prekopotrebna, sabirna, krovna institucija nezavisnih umetnika. Kao dragoceno mesto istraživanja, slobodnog govora i razvijanja novih formi i žanrova – hrabro, umetnički, slobodno. Program će pratiti tribine i okrugli stolovi koji će problematizovati, kontekstualizovati i edukovati. Publika će biti u poziciji da misli i uči, jer će predstave biti povod za analizu u širem društvenom kontekstu.

„Kažu da na najvećim đubrištima rastu najlepši cvetovi. U bašti naše umorne stvarnosti neka nikne – korovu nalik, a opet prelep – cvet iz betona. Živela neotuđiva želja za lepotom, živelo traganje za, makar i krhkim, smislom.“