Ako je startno veče ovogodišnjeg jubilarnog Beogradskog džez festivala već bilo u znaku odavanja počasti doajenima ovog zvuka, poniklim u najširem eks-jugoslovenskom smislu, onda se s praktikovanjem uvažavanja velikanskih doprinosa džezu uopšte u Domu sindikata nastavilo i sledećeg dana u programu imena „Anniversaries“, te s Dizzy Gilespie All Stars i Tomaš Stanko Kvintetom kao glavnim zvezdama.
Legendarni američki trubač Dizi Gilespi i legenda ECM zvuka i trubač takođe, Tomaš Stanko, bili su ovde u žiži uvida u kreativne doprinose razvoju džez horizonata svakoga od njih dvojice ponaosob, pri čemu su Gilespijevu živu i provocirajuću ličnost prizvali njegovi omiljeni muzičari i saradnici na čelu sa saksofonistom i flautistom, velikim Džejmsom Mudijem, dok je Tomaš Stanko sa svojom skandinavskom kvintetskom postavom došao da nas lično suoči sa sopstvenim izumom transcendentirane oblasti zvuka na njegovim nejasnim granicama prema drugim slušnim arealima.
Pa, bilo je to nešto kao sudar buke i tišine velegrada, na jednoj strani dizijevsko veselje, radosni virtuozitet i šarmantno skat pevanje Džejmsa Mudija u društvu briljantne Roberte Gambarini, na drugoj rekonstruisanje jednog unutrašnjeg, usamljeničkog sveta u pod-nišama megalopolisa, sa svojom otuđenom melanholijom i polaganim kadriranjem i izoštravanjem objekata intimnog pripadanja stvarnosti. Kolikogod bilo pokreta i svojskog rada kod „gilespijevaca“, toliko je bilo naizgled nepomičnog odvijanja filma o svima nama u proždirućoj svakodnevici, u čijim čeljustima se mrve atomi naše unikatne energije, minuti i sati, mišići i eritrociti, u stadijumu sustizanja sa dnevnim režimom malog čoveka … pa i umetnika, ali i o veličanstvenoj obnovi istih resursa volje nakon svega , kod maestra Stanka i njegovih vrlih scenskih kamarada.
Ali, i jedno i drugo jeste vrhunski, u tome je stvar. Izuzetno živo iskustvo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
