Centralni institut za konzervaciju pripojen Narodnom muzeju u Beogradu 1Foto: Stanislav Milojković

Odlukom Vlade Srbije, koja je stupila na snagu 23. januara, Narodni muzej u Beogradu preuzeo je svu imovinu, zaposlene, prava i obaveze Centralnog instituta za konzervaciju sa bilansnim stanjem na dan 31. decembra 2020. godine.

Narodni muzej ima zadatak da u roku od 60 dana od stupanja na snagu vladine odluke usaglasi Statut, opšta akta i organizaciju rada.

Iako se u vladinoj odluci navodi i da CIK prestaje sa radom „danom brisanja iz registra nadležnih sudova“, u Ministarstvu kulture i informisanja objašnjavaju za naš list da „CIK nije ugašen već integrisan u centralnu ustanovu zaštite pokretnih kulturnih dobara – Narodni muzej u Beogradu“.

Kao razlog u Ministarstvu navode to što CIK „tokom desetogodišnjeg razvoja nije ispunio osnovne uslove da dobije status naučne ustanove zaštite, a nisu ispunjeni ni uslovi da dobije status samostalne ustanove zaštite kulturnih dobara“.

„Od samog osnivanja, planom razvoja ustanova bilo je predviđeno da u doglednom vremenskom periodu zaposleni steknu neophodna naučna zvanja kako bi CIK mogao da dobije status naučne ustanove, i svoju delatnost obavlja shodno Zakonu o nauci i istraživanjima. S obzirom da su zaposleni u prethodnom periodu odustali od završetka doktorskih studija, nisu bili ispunjeni osnovni kadrovski kriterijumi u pogledu akademskih zvanja, kao i drugi posebni uslovi utvrđeni Zakonom o nauci i istraživanjima“, objašnjavaju u Ministarstvu.

CIK je osnovala Vlada Srbije 2009. u saradnji sa Vladom Italije.

Italijanska strana je u ovaj projekat uložila milion evra.

Institut je bio zamišljen kao savremena institucija koja objedinjuje konzervaciju, nauku i obrazovanje u vezi sa kulturnim nasleđem.

Na pitanje da li je pre poslednje odluke bilo potrebno da se o tome konsultuju i Italijani, u Ministarstvu kulture odgovaraju odrično – „reč je o jednogodišnjem projektu koji je u potpunosti realizovan u predviđenom roku, još pre devet godina“.

Prvi signali da u CIK ne ide baš sve u skladu sa Studijom izvodljivosti, kojom su bile predviđene tri faze za njegovo konstituisanje u naučnu ustanovu, pojavili su se u javnosti pre pet godina, kad je Institut dobio novu upravu, a grupi od tridesetak saradnika nisu produženi ugovori.

Tadašnja nova uprava CIK negirala je optužbe da sa Ministarstvom kulture stručno i organizaciono urušava Institut, dok su u tadašnjem vladinom resoru za kulturu tvrdili da je reč o „zavođenju reda u poslovanje“ i da se CIK neće ugasiti.

Tada se spekulisalo i da su različita, pre svega finansijska nerazumevanja, između prve uprave CIK i Ministarstva dostigla vrhunac zbog rekonstrukcija zgrade Instituta i nerešenog investitorskog prava, iako je reč o objektu u vlasništvu Vlade Srbije.

CIK se nalazi u dvorišnoj zgradi  Palate „Anker“, na adresi Terazije 26.

Radovi na njenoj sanaciji i rekonstrukciji završeni su početkom avgusta prošle godine, a Ministarstvo kulture je u njih uložilo 35 miliona dinara.

Zgradu CIK je zajedno sa celokupnom opremom odlukom Vlade sada preuzeo Narodni muzej, kažu u Ministarstvu.

„Ponikli u školi za konzervaciju ‘DIANA’ Narodnog muzeja u Beogradu, stručnjaci CIK će, nakon pripajanja, iznova pronaći svoje mesto u okviru Odeljenja za konzervaciju i restauraciju Narodnog muzeja. CIK je bio formiran sa ciljem da se unapredi stručno-naučna baza zaštite kulturnog nasleđa Republike Srbije. Imajući u vidu da planirani fazni razvoj CIK-a nije ostvaren, verujemo da će odlukom Vlade o integraciji sa Narodnim muzejom, centralnom ustanovom zaštite pokretnih kulturnih dobara, cilj o stručnom i naučnom unapređenju zaštite biti i ostvaren“, rečeno je Danasu u Narodnom muzeju.

Uprava Narodnog muzeja podseća da ova muzejska kuća „kao centralna ustanova zaštite pored interpretacije i prezentacije, izuzetno veliki procenat svojih resursa usmerava upravo na polje konzervacije i restauracije“ i da su u njoj „organizovani prvi konzervatorsko-restauratorski ateljei, koji su za cilj imali stručne analize i zaštitu muzejskih kolekcija, još u prvoj polovini 20. veka“.

„Prepoznajući značaj kontinuirane edukacije stručnjaka angažovanih na zaštiti i praksisa koji sa sobom donosi neprocenjivo važna saznanja verujemo da ćemo omogućavajući razvoj i rast ove discipline osigurati da se u budućnosti još sistematičnije posvetimo svim aspektima zaštite. Nakon sagledavanja resursa, dosadašnjih slabosti, pređašnjih i budućih izazova uvereni smo da će sistem koji će biti utemeljen na svim danas raspoloživim standardima i informacijama omogućiti da aktivnosti na polju zaštite realizujemo upravo na način koji će osigurati dugovečnost i trajnost našeg zajedničkog nasleđa“, poručuju u Narodnom muzeju posle pripajanja CIK.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Centralni institut za konzervaciju pripojen Narodnom muzeju u Beogradu”

  1. Zanimljivo je da se Ministarstvo poziva na studiju izvodljivosti kada govori o izneverenim očekivanjima, a ignoriše navode iz Studije, po kojima je CIK 2020 god. trebalo da ima min. 40 zaposlenih (među kojima je trebalo da budu i doktori nauka čijim se zapošljavanjem ispunjavao pomenuti uslov Zakona o nauci i istraživanjima). Možda je ova cifra nerealna, imajući u vidu sve teže ekonomske izazove koji su se postavljali pred Vladu, ali CIK je sa 10 zaposlenih (2009) spao na 5. Prilično je licemerno ignorisati tu činjenicu, a pritom ni ne pominjati ogromne rezultate koje je Institut postigao, uprkos svim teškoćama i klimavom podrškom Ministarstva, naročito nakon 2015. godine.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.