Crvena „klupa“ za dva igrača

Reč je o jednosatnoj 12 godina staroj kultnoj predstavi iz Buenos Ajresa koja je prošle godine u Veneciji imala i evropsku premijeru.

Komad, čiji bi naslov u slobodnom prevodu mogao da glasi „Crvena klupa“, prema rečima kritičara, predstavlja „spoj umetničke igre, sporta i seksualnosti, koristi govor tela za istraživanje granica savremenog izraza, u pogledu pokreta i njegovih naknadnih interpretacija“.

„Ova predstava je poziv da se smejemo sebi i da same sebe u potpunosti prihvatimo. To je mešavina akrobatike i humora. Može se smatrati naivnim prikazom, kičem i klišeom, mogu se pronaći i druge brojne interpretacije koje mu se mogu pripisati, ali i dalje ovaj komad ostaje upadljiv prikaz niza fizičkih i duhovnih mogućnosti ljudskog bića“, kažu autori i igrači.

Komad je izvorno nastao u Kulturnom centru Laboratorija u Buenos Ajresu, a prvi kreatori tog dueta sa komičnim elementima bili su Lućijano Roso i Nikolas Pođi, kog je 2011. zamenio Alfonso Baron.

Reditelj predstave je Erme Gaido, čiji su pozorišni i filmski projekti gostovali širom Latinske Amerike, u Holandiji, Koreji i Siriji pre ratnih sukoba.

Lućijano Roso je argentinska umetnička zvezda čiji profili na društvenim mrežama mere milionske preglede.

Radio je na filmu, TV i pozorištu kao igrač i koreograf, a jedno vreme bio je pedagog scenskih eksperimenata u pokretu i telesnih perkusija.

Alfonso Baron, bivši vrhunski sportista, sad je glumac, igrač i fizički performer.

Sarađivao sa najpriznatijim koreografima i trupama umetničke igre u Argentini. Nastupao je u pozorišnim predstavama, performansima i na filmu.

Argentinski igrački duet Roso – Baron pandemija virusa korona u martu zadesila je usred svetske turneje, koju su morali da prekinu u Francuskoj. Izolacija im je, prema rečima Alfonsa Barona, teško pala jer godišnje igraju po 250 predstava.

– Pandemija nas je naterala da nastavimo da radimo, ali ne deleći isti prostor. Bili smo u različitim gradovima, diskutovali putem različitih aplikacija, istraživali, čitali i gledali video-snimke… Telo je bilo mirnije, a um aktivniji. Borili smo se takođe da održimo svoje nastupe, pomerimo datume, budemo u stalnom kontaktu sa festivalima, različitim scenama… – objašnjava ovaj argentinski umetnik.

Alfonso Baron kaže da je „igri potreban prostor da bi mogla da zadrži svoju suštinu, zbog čega je nemoguće zatvoriti je i ograničiti“.

– Kao posledica ovog vremena, pojavili su se različiti kanali, prašnjavi video-snimci ili predlozi kao što je live streaming, čak festivali koji se održavaju u sobama i prenose preko društvenih mreža… To nije scenska umetnost, jer tu scene, a ni doživljaja nema. Nama je potrebna publika i teško nam je da poverujemo u novu normalnost u kojoj neka pozorišta postavljaju biljke da sede umesto ljudi – naglašava Baron.

Predstava Un Poyo Rojo posle gostovanja u Beogradu i Novom Sadu nastavlja do kraja ove i tokom 2021. turneju po Evropi i Severnoj Americi, najavljeno je sajtu kompanije koja nosi ime predstave.

Tokom oktobra u Milanu imaće četiri izvođenja, a u Parizu od 8. decembra od kraja 2020. trebalo bi gostuje 18 dana.