– Dali smo šansu mladima zato što smatramo da formula „mladi za mlade“ uvek uspeva i da deca u publici više vole da na sceni vide svoje vršnjake. Odlučili smo se za Donicetijev „Ljubavni napitak“ zato što je to bila izričita želja mladog reditelja Tadije Miletića. Ovo je njegova prva režija, dali smo mu sve kompetencije, zato što želimo da odgajamo i operske reditelje. S druge strane, ljubavni napitak je opšta tema u književnosti i muzici, gradi radnju mnogih dela, pa je bliska deci i neopterećujuća, a Donicerijeva muzika je lepa, vedra i optimistična – kaže u razgovoru za Danas Branka Radević, generalni direktor Madlenianuma.

Kakva su iskustva sa dečijom verzijom „Čarobne frule“?

– Primljena je daleko bolje nego što smo očekivali. To je postala porodična zabava – dolaze deca od najmanjih uzrasta do prvog i drugog razreda osnovne škole. Pokazalo se da nema razloga za bojazan da deca neće moći da bez šuškanja i galame otprate pevački ozbiljne i teške Mocartove arije. Bila sam u najvećem strahu kad smo se našli u holu sa 500 mališana iz vrtića, koji su vrštali, vrteli se i gurali. Pitala sam samo šta će se dogoditi kad se zamrači sala. Oni su, međutim, shvatili da je to bajka u koju su se uključili terajući zlu vešticu sa scene i navijajući za dobru vilu i sile svetlosti. „Ljubavni napitak“ je možda još teži zadatak, jer smo ga pravili za publiku završnih razreda osnovne i prve razrede srednjih škola.

Ko je radio na zahtevom poslu skraćivanja originalnih dela na sadržaj i dužinu prilagođenu određenom dečijem uzrastu, a da ono ne izgubi suštinu?

– Na muzičkoj dramaturgiji zajedno smo radili dirigent i umetnički direktor Stanko Jovanović, reditelj Tadija Miletić i ja kao muzikolog. Trudili smo se da ništa važno od muzičkih delova ne bude izostavljeno, a da sama radnja sačuva svoj logičan tok. Predstavu, na kojoj je radila jako mlada ekipa, pokušali smo da svedemo na sat trajanja – da deci ne bude dosadno i da ne oskrnavimo Donicetija. Pevačka imena su potpuno nepoznata, osim Mihajla Šljivića iz Opere Narodnog pozorišta, ali i on vrlo mlad. Najveći kuriozitet je da ulogu glavnog junaka Nemorina u prvoj podeli peva Vladimir Lalić, koji je završio samo tri razreda Muzičke škole „Stanković“ i privatno uči pevanje. Predstava se izvodi sa klavirom, da bi se olakšalo eventualno promovisanje operske muzike i u manjim mestima po Srbiji. Tu ideju sa „Čarobnom frulom“ još nismo ostvarili zbog velikog interesovanja beogradskih škola, što govori koliko su ovakve predstave neophodne i koliko su matinea sa kojima se nekada odrastalo imala smisla.

Koliko je važno da se od najranijeg uzrasta neguje dečiji sluh – na Zapadu operske kuće i orkestri klasične muzike praktikuju posebne koncerte i probe za decu različitih uzrasta, počev od beba?

– Lični sam svedok da su našem poznatom violinisti Stefanu Milenkoviću roditelji, sa kojima sam bila generacija na klasi, ciljano puštali svakojaku muziku još dok je bio u majčinom stomaku. Postoji to prenatalno slušanje, a negovanje sluha važno je već od godinu ili dve. Nama se događa da roditelji na dečiju operu dovedu baš malu decu koja i zaspe u sred predstave, ali ona čuju tu muziku i u snu, što je jako važno ako je muzika dobrog kvaliteta. Volela bih da svi mladi dolaze u operu, da čitaju knjige, da su mnogo manje, nego što jesu za kompjuterom, da se u vrtićima ne pušta turbo-folk i da to ne bude muzičko obrazovanje generacija koja dolaze. To je ideja sa kojom sam došla u Madlenianum, iako gospođa Cepter to u početku nije videla kao mogućnost. Taj dugi proces započela sam tražeći godinu dana od Ministarstva prosvete dozvolu da se obratim školama za saradnju. Dragoceno je to što smo ovu misiju makar pokrenuli, mada su moje lične ambicije bile velike. Želim da postavim stranu operu pisanu za decu. Ima živih velikih imena, poput Fila Glasa, koja mladi obožavaju i koji su deci bliski zbog određenog jezika, primenjenog u filmskoj muzici. Filip Glas piše minimalističku muziku, jako prilagodljivu uhu, jednostavnu, nema disonanci od koje deca beže. Postoje i domaći autori koji pišu za decu, a naša kuća otvorena je i za primenu novih tehnika i tehnologija u inscenaciji.

Podela

Glavne role u operi za mlade „Ljubavni napitak“ tumače: Nemorima Vladimir Lalić i Tibor Heveši, Andinu Nevena Tirnanić i Jovana Čurović, Đanetu Ana Petrović i Olivera Krljević, Belkora Ivan Plazačić i Dulkamara Mihailo Šljivić i Nikola Basta. Za klavirsku pratnju zadužen je Vladimir Gligorić, scenograf je Miraš Vuksanović, a kostimograf: Snežana Pešić Rajić.