Dastin Hofman je pre skoro 50 godina učestvovao u raspravi koja je zauvek promenila pogled na glumu

Lorens Olivije se širom sveta smatra jednim od, ako ne i najvećim glumcem koji je ikada kročio na scenu. Ovaj ikonični umetnik često se opisuje kao majstor pozornice, sposoban da potpuno osvoji publiku i izazove emocije na način kakav niko pre njega, a ni posle nije postigao. Najprestižnije britanske pozorišne nagrade nose njegovo ime – ako to ne dokazuje njegovu veličinu, teško da išta može.

Iako je najpoznatiji po pozorišnom radu, Olivije je imao i izuzetno uspešnu filmsku karijeru. Njegove najčuvenije uloge na filmu uključuju Hičkokovu „Rebeku“, „Orkanske visove“ Vilijama Vajlera , kao i niz adaptacija Šekspirovih drama. Jedna od njegovih kasnijih filmskih uloga bila je u trileru „Maratonac“ (Marathon Man, 1977). Film prati Tomasa Levija, kog tumači Dustin Hoffman – mladog Njujorčanina opsednutog trčanjem, koji biva uvučen u opasnu kriminalnu zavrzlamu zbog svog brata (Roj Šajder ). Na kraju, suočava se sa bivšim nacističkim ratnim zločincem, koga igra niko drugi do – Ser Lorens Olivije.

Za ulogu doktora Šela, Olivije je bio nominovan za Oskara – jednu od čak 11 nominacija koje je tokom karijere dobio od Američke filmske akademije – a osvojio je i Zlatni globus za najboljeg sporednog glumca. Ipak, film nije ostao upamćen samo po tome. Ono po čemu se „Maratonac“ i danas prepričava jeste legendarni sukob glumačkih filozofija između Olivijea i Hofmana.

U to vreme, Dastin Hofman je bio vatreni zagovornik metodske glume – tehnike koju je usvojio u čuvenom njujorškom „Actors Studiu“, školi koju su osnovali članovi „Group Theatre“-a, sledbenici Stanislavskog. Olivier, s druge strane, kao klasično školovan glumac, prezirao je metod. U autobiografiji On Acting zapisao je:

„Neka vam Stanislavski bude u radnoj sobi ili limuzini… ali ga ne dovodite na filmski set.“

Olivije je već imao poznatu raspravu sa Marilin Monro oko iste teme, pa je verovatno slutio da će slična scena uslediti i s Hofmanom na snimanju „Maratonca“. Do nje je došlo kada je Hoffman, pripremajući se za scenu u kojoj njegov lik nije spavao tri noći, odlučio da i sam ostane budan isto toliko – kako bi „osetio stanje lika“. Prema pisanju The Guardiana, to je izazvalo žučnu diskusiju. A onda je usledila rečenica koja je ušla u legendu:

„Dragi moj dečače, zašto jednostavno ne pokušaš da glumiš?“

Šta na to reći? U jednoj rečenici Olivije je razmontirao decenije teorije i prakse i, kako mnogi veruju, zauvek zakucao metodsku glumu u tom trenutku. Dastin Hofman kasnije tvrdi da je komentar izrečen „više u šali“ i da je sve prenaduvano, ali to je verovatno ono što biste rekli da vas je jedan od najvećih svih vremena upravo spustio na zemlju.

Više od pola veka kasnije, rasprava o metodskoj glumi i dalje traje. I Lorens Olivije i Dastin Hofman ostavili su neizbrisiv trag i oba pristupa imaju svoje vrednosti, ali kada je reč o toj jednoj sceni – Olivije je pobedio jednim jedinim udarcem – verbalnim nokautom.