Dirigent koji je orkestar imao "u malom prstu" 1Foto: Pixabay/ Lily

Srpsko narodno pozorište je saopštilo da će sahrana maestra Miodraga Janoskog biti u ponedeljak, 12. aprila, u 13 časova na Novom groblju u Beogradu.

Miodrag Janoski je bio svestran umetnik. Na Muzičkoj akademiji diplomirao je na više odseka: prvo violinu 1966. godine kod prof. Vladimira Markovića na odseku za gudačke instrumente, potom iste godine na odseku kompozicije kod čuvenog profesora Enrika Josifa, a zatim, 1973. godine na odseku za dirigovanje kod profesora Živojina Zdravkovića. Zvanje magistra stekao je na Akademiji za glazbu u Ljubljani, a tokom karijere usavršavao se u Sofiji kod prof. K. Ilijeva i u Sijeni kod prof. F. Ferara.

Upravo o tom višestrukom obrazovanju, ali i o tome kakav je čovek i saradnik bio maestro Janoski, za Danas govori kompozitor Zoran Mutić, koji je imao prilike da sarađuje u Srpskom narodnom pozorištu sa njim.

„Janoski je bio izuzetan dirigent i izuzetan čovek. Dirigovao je u Srpskom narodnom pozorištu oba baleta, i ‘Večitog mladoženju’ i ‘Izbiračicu’ za koje sam komponovao muziku. Znate, te 1986. godine, kada je Srpsko narodno pozorište obeležavalo 125 godina postojanja, ja sam bio mlad kompozitor“, počeo je svoje prisećanje kompozitor Zoran Mulić.

„Nisam tada imao ni 29 godina a ukazana mi je velika čast da komponujem muziku za balet ‘Večiti mladoženja’. Osećao sam ogromnu odgovornost. Janoski je već bio veliki dirigent, a solistkinja je bila Lidija Pilipenko, tada u punom sjaju svoje karijere. Ne mogu vam opisati koliko mi je Janoski tada pomogao kao mladom kompozitoru. Obično tako iskusni stvaraoci imaju veliku odbojnost kada treba da rade sa mlađima i manje iskusnim, a on je bio izuzetak u tome, bilo je sve upravo suprotno. Mnogo mi je pomagao. On je napamet znao ko je kakav muzičar u orkestru, sve je imao ‘u malom prstu’ što bi se reklo, i ako sam ja nekom u kompoziciji namenio neku solo deonicu, on bi me posavetovao da tu deonicu preradim za neki drugi instrument jer je znao unapred da će određeni muzičar to bolje odsvirati. Drugo, izuzetna prednost je bila sarađivati sa takvim jednim čovekom koji je bio višestruko obrazovan jer Janoski je završio nekoliko odseka. On je bio i violinista, i kompozitor i dirigent. A to vam već govori koliko je bilo plodno sarađivati sa njim jer je to bio čovek koji se itekako razumeo u komponovanje. Mislim da je naš tadašnji veliki uspeh sa ‘Večitim mladoženjom’ rezultat upravo njegove nesebične pomoći i meni i celoj ekipi koja je realizovala taj projekat. Kasnije, ostali smo prijatelji. Imao je poverenja u mene i imao sam tu čast da mi pokazuje neke od svojih kompozicija koje nisu ni izvođene da čuje moje mišljene. To mi je mnogo značilo“, istakao je Mulić.

Miodrag Janoski je karijeru započeo 1966. godine kao violinista u Beogradskoj filharmoniji, a bio je i član Beogradskog kamernog ansambla u svojstvu violiniste, čembaliste i asistenta dirigenta Antonija Janigra. Dirigovao je i Makedonskom filharmonijom, Beogradskom filharmonijom, Skopskom operom, zrenjaninskim Kamernim ansamblom, Orkestrom Sofijskog državnog konzervatorijuma, Novosadskim kamernim orkestrom i drugim.

U stalni angažman u Srpskom narodnom pozorištu prelazi 1974. za dirigenta Opere, a prvi njegov dirigentski zadatak u toj pozorišnoj instituciji bio je realizacija muzičke poeme „Jama“. Dobitnik je Zlatne medalje „Jovan Đorđević“ (1987) i Oktobarske nagrade Novog Sada (1990). Penzionisan je 2001. godine, a u dugom spisku njegovih dirigovanja nalaze se, između ostalih, i: „Tubadur“, „Prodana nevesta“, „Vesele žene Vindzorske“, „Ero s onoga svijeta“, „Trubadur“, „Travijata“, „Rigoleto“, „Lučija od Lamermura“…

close
Dirigent koji je orkestar imao "u malom prstu" 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.