Donald Tramp vodi i kulturne ratove: Targetira muzeje, određuje šta je prikladna istorija

Nekoliko sedmica ranije ovaj republikanski predsednik je već izveo prvi takav manevar preuzevši kontrolu nad Kenedi centrom, renomiranom kulturnom ustanovom u američkoj prestolnici, uz obećanje da institucija „neće postati ‘woke‘“, odnosno osvešćena o rasizmu i društvenim nejednakostima.

Sad je naciljao Smitsonijan i njegovu gotovo dva veka dugu istoriju kao i 21 muzej koji je pod Smitsonijan okriljem koji su uglavnom posvećeni američkoj istoriji.

Raspoređeni su diljem Mala, velike zelene 0 površine šetališta koja je turističko srce Vašingtona.

U uredbi pod naslovom “Obnova istine i razuma u američkoj istoriji”, Tramp optužuje muzejski kompleks da je deo “revizionističkog pokreta” i da sprovodi “ideološku indoktrinaciju” baziranu na “iskrivljenim” i “polarizirajućim” pričama.

Njegov cilj je da ga učini „simbolom američke veličine“.

„Objava rata“

“To je objava rata istoričarima i muzejima”, kaže Dejvid Blajt predsednik Organizacije američkih istoričara (OAH).

“Arogantno je i mučno što tvrde da imaju moć i pravo da kažu šta je zapravo istorija i kako je treba izlagati, pisati i proučavati”, srdit je ovaj profesor američke istorije na Jejlu.

Gotovo dve trećine od gotovo milijardu dolara godišnjeg proračuna Smithsonijana dolazi iz saveznih fondova.

„Ali vlada nikad nije bila uključena u to šta je prikladno izlagati ili ne“, rekao je za AFP Robert Mekoj, profesor istorije na državnom Univerzitetu Vašingtona.

“Nikada predsednik nije pokušao da preuzme kontrolu”, dodaje njegov kolega Blajt.

U izvršnoj uredbi Donald Trump naređuje „da se zabrani trošenje na izložbe koje ocrnjuju zajedničke američke vrednosti i dele Amerikance na temelju rase“.

Predsednica nevladine organizacije Southern Poverty Law Center Margaret Huang vidi to kao „najnoviji pokušaj brisanja naše istorijei prikrivanja rasizma i belačke nadmoći pod maskom patriotizma“.

„Afroamerička istorija je deo američke istorije. Istorija žena je deo američke istorije. Istorija ove zemlje je i užasna i lepa“, piše Huang.

Ovaj napad Donalda Trampa na pluralizam sećanja u skladu je s njegovom paljbom na različitosti koju je pokrenuo po povratku na vlast, koja seže i do tema koje se istražuju.

Smitsonijan se „transformisao, poput našeg društva i naše kulture, i postao je mnogo raznolikiji. Priče koje se tamo pričaju složenije su, raznolikije i sveobuhvatnije“, tvrdi Robert Mekoj.

“Sužena varijanta istorije”

Otvoren 2016., najnoviji muzej u kolekciji posvećen je afroameričkoj istoriji i kulturi. U pripremi su i muzej posvećen ženama te drugi, Latinoamerikancima.

Treba nam „pomoć da bolje shvatimo šta to znači biti Amerikanac“, nastavlja istoričar.

„Kada to izgubite, počinjete da marginalizujete mnoge grupe.“

„To znači da će američki narod, a i svet, videti samo jednu usku vrstu patriotske pistorije. To je pristrasna istorija“, ogorčen je Blajt.

U istoj uredbi Donald Trump nalaže svojoj vladi da utvrdi jesu li od kraja njegova prvog mandata „javni spomenici ili statue uklonjeni ili modifikovani kako bi se prikazala pogrešna rekonstrukcija američke istorije“, i ako jesu, da ih ponovo postavi.

Neki od njih, povezani s ropskom prošlošću zemlje, uklonjeni su s javnih prostora nakon masovnih antirasističkih protesta potaknutih smrću Afroamerikanca Džordža Flojda   kojega je te godine kolenom ugušio policajac.

Za Roberta Mekoja, sve ove najave Donalda Trampa nalikuju mehanizmima autoritarnih režima.

Kontrolisanje istorijskog narativa – „to je ono što je SSSR radio decenijama“, upozorava Blajt.

„U Sjedinjenim Državama ne bi trebalo da imamo službenu istoriju . Imamo otvoren, dokumentovan pristup objašnjavanju ko smo, samima sebi i svetu.“

“Ono što trampisti izgleda ne razumeju”, smatra on, “jeste da je većina ljudi savršeno sposobna da uči istoriju prožetu sukobima” zaključuje istoričar, piše Jutarnji list.