Foto arhiva "Centar filma"Posle antologijskih ostvarenja „Miris poljskog cveća“, „Petrijin venac“, „Nešto između“ i „Za sada bez dobrog naslova“, još jedan klasik reditelja i scenariste Srđana Karanovića koji je digitalno restaurisan u okviru projekta A 1 Kinoteka, film „Virdžina“, premijerno će biti prikazan u Sali „Makavejev“ Jugoslovenske kinoteke.
„Virdžina“ je jedan od uobičajenih naziva za devojku koja menja svoj polni status i socijalni identitet i postaje muškarac, jer tako nalaže institucija patrijarhalnog sveta koji nosi svoja pravila.
Radnja Karanovićeve drame se odvija krajem 19. veka, u zabitom selu Kninske krajine, prostoru na kojem su porodice bez muškog potomstva smatrane ukletim i osuđenim na propast. Da bi se spasle prokletstva, one su jedno od ženske dece proglašavale „virdžinom“, odnosno muškarcem, skrivajući istinu kao porodičnu tajnu…
„Virdžina“ je snimana u selu Polača kod Knina, nastajala je jako dugo, tokom gotovo deset godina, svetsku premijeru doživela je 1991. na festivalu u Veneciji, a povodom njene digitalne restauracije, novembarski broj časopisa Kinoteka prenosi intervju Srđana Karanovića iz knjige „Malo iznad tla“, koji je s njim napravio reditelj Stefan Arsenijević.
U ovom razgovoru jedan od naših najvažnijih filmskih autora ispričao je kako je njegov scenario krenuo od istinite priče, i kako ga je do kraja dugog i napornog procesa nastanka tog filma držalo to što „jedno dete koje je rođeno kao žensko mora da živi kao muško. Znači, mora da živi kako drugi hoće“.
Glavnu junakinju igrala je tada petnaestogodišnja Marta Keler, a lik Virdžine doneo joj je 1991. jedno od najprestižnijih priznanja u svetu – nagradu Evropske filmske akademije Felix za najbolju sporednu ulogu. Karanovićev film osvojio je brojna domaća i međunarodna priznanja – Gran pri La Baule European Film Festival, Golden palm Valencia Festival of Mediterranean Cinema…, a s velikom pažnjom i uspehom prikazan je na svetskim festivalima u San Sebastijanu, Montrealu, Karlovim Varima, Vankuveru, Geteborgu, Jerusalimu, Istanbulu…
Karanović je 1991. dobio i nagradu za najbolji scenario na festivalu u Vrnjačkoj Banji, a Miodrag Krivokapić je za ulogu oca Timotij – poglavara svoje porodice koji je odluči da njegova najmlađa kći postane virdžina imenom Stevan, da od prvih koraka raste navikavana da poništi sve žensko u sebi i da preuzme ulogu i dužnosti muškarca, da se odrekne udaje i zavetuje da će čuvati porodično prezime…, osvojio nagradu Car Konstantin za najbolju glavnu mušku ulogu na Filmskim susretima u Nišu.
„Virdžina“ je snimljena kao jugoslovensko- francuska koprodukcija, iza nje stoje „Centar film“, „Maestro film“ Zagreb, RTV Beograd, Constellacion Productions Pariz, UCG Images, a producenti su bili Rajko Grlić, Mladen Koceić, Čedomir Kolar, Đorđe Milojević i Clodi Osard.
Pored Marte Keler i Miodraga Krivokapića, značajne likove u Karanovićevom filmu ostvarili su i Ina Gogalova, Slobodan Milovanović, Igor Bjelan, Slađana Bjelić, Andrijana Gala Videnović, Nada Gačešić, Mirko Vlahović…
U autorskoj ekipi „Virdžine“ su i direktor fotografije Slobodan Trninić, scenograf Nikola Pajić, kostimografi Sanda Jakubek, Mirjana Kerkez, Franjo Simejk, montažerka Branka Čeperac, a muziku je komponovao kompozitor Zoran Simjanović.
U autorskom eseju o „Virdžini“ u novembarskom broju časopisa Kinoteka, filmska kritičarka Ana Filipović je zapisala:
„Ovo delo Srđana Karanovića neretko je imenovano i poslednjim jugoslovenskim filmom, ne samo što je nastajalo deset godina (prvenstveno usled složenih produkcionih kretanja) već je i izniklo na tlu dva scenarija, od kojih je drugi izveden, dok je prvi, služeći se istim motivom smeštenim u različit društveno-istorijski kontekst, ostao u potencijalu, kao svedočanstvo o svim neproživljenim životima jednog filma“, istakla je Ana Filipović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
