Država blagostanja u doba globalizacije

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Аутор, који је наводно "jedan od vodećih svetskih stručnjaka za pitanje nejednakosti" изгледа не зна да је тзв. држава благостања постојала мање од 50 година, искључиво зато што је у социјалистичким земљама питање праведне расподеле било практично решено уз готово 100% запосленост и пристојан стандард људи у односу на богатство у друштвени производ тих друштава. Западне земље су, користећи нагомилано богатство и привилегован положај у светској подели рада, преусмериле део колача радницима како би "показале" да на том пољу могу да победе своје идеолошке конкуренте. Са нестанком СССР и Варшавског уговора, једноставно су укинули своју "државу благостања" и вратили се на бруталну експлоатацију као у 19. веку. Своје становништво, које се током једне генерације било привикло на виши стандард и већ почело да верује да му он по божјем праву припада, примирили су уценом. Пошто су радно интензивну производњу преслили су у земље где су плате ниже и то назвали "неизбежном глобализацијом", енормно су повећали незапосленост код куће тако да су они који су били срећни да раде пристајали на драстично смањење плата, продужење радног века, смањење пензија, укидање бесплатног школовања и т. д.