Dvadeset godina "Haosa"

Večeras, u 20 sati na adresi Dositejeva 3. Vida Ognjenović, koja će otvaranjem izložbe ozvaničiti početak proslave jubileja ove galerije specijalizovane za crtež, kazala je da je pravo čudo kako se ona održala 20 godina, u zemlji koja ne mari za kulturnu izuzetnost. „Naprotiv, otklanja je obezbeđivanjem zabave i razbibrige“, primetila je dodavši da je s Galerijom Haos stavljena tačka na ovdašnje uobičajeno poimanje kulture da ona mora biti ili zabavna ili tradicionalna. Galerija Haos je postala bastion protiv kiča i kultno mesto zahvaljujući vrhunskom ukusu Borke Božović, istakla je između ostalog Ognjenović.

LJiljana Slijepčević, istoričarka umetnosti, pohvalila je rođendansku postavku izložbe koja je prema njenom mišljenju veoma invetivna jer se kolažiranjem portreta svih umetnika koji su dosad izlagali u Galeriji Haos (njih 175 samostalno) i specifičnostima njihovog rada, da proniknuti u umetničku ličnost svakog od autora. Dušan Marković, koji je radio na kolažima, zadovoljan je što je na njima postignut dijalog između portreta umetnika i reprodukcija njihovih radova, kao i što je u tom procesu sebe uspeo najviše da nagrdi što mu, kako je rekao, i jeste bio cilj. Borka Božović, istoričarka umetnosti i tvorac Galerije Haos, kazala je da će se primerak monografije o dve decenije rada ove kulturne institucije naći i u Vašingtonskoj biblioteci, te da je sve što je htela da kaže napisala u svom tekstu. Pored njenog osvrta na prethodne godine, tu su i tekstovi LJubomira Simovića, Branka Kukića i LJiljane Slijpčević, zasebne celine za svakog umetnika i umetnicu koji su dosad izlagali, njih 380 ukupno.

„Želim da verujem da je Haos za ovih 20 godina bio mesto utočišta za sve kreativne procese koji su se dešavali na domaćoj, regionalnoj i svetskoj sceni. Neka vrsta iskoraka, prestupa. I sama sam se začudila, kada sam pogledala unazad koliko je različitih projekata realizovano. Raznih generacija, poetika, pristupa onome što je crtež“, izjavila je Božović za Danas, podsetivši i na nove umetničke prakse koje su nalagale da definicija crteža bude proširena i viđena na nov način. Tako su u ovoj galeriji umetnici imali šanse da predstave i crteže laserom, vetrom ili zvukom. Haos je u mnogim aspektima bio otkrivalačka galerija. Recimo, mladih talenata, kroz projekte „Glasovi novog veka“, „Progresivne nade“, Nagrade za crtež Vladimira Veličkovića. Za 20 godina galerija je stekla i impozantnu kolekciju čiji je deo trenutno izložen u Narodnom muzeju Crne Gore na Cetinju, a svojim višeznačnim imenom „Haos“ postala je sinonim za mesto na kome je crtež s margine dospeo u žižu.