Film o Miroslavljevom jevanđelju

Dokumentarni film o najznačajnijoj rukopisnoj knjizi srpskog naroda – Miroslavljevom jevanđelju, nazvan „U početku beše reč“, nastao u produkcijskoj kući Alternativa, promovisan je juče u Narodnoj biblioteci Srbije. Autor filma je Boško Savković, koji je, zajedno sa Veljkom Topalovićem, i njegov scenarista, uz pomoć vodećih ovdašnjih stručnjaka – akademika Dejana Medakovića, Miroslava Pantića, Predraga Palavestre, kustosa Narodnog muzeja, ljudi iz Narodne i Univerzitetske biblioteke, kao i biblioteke Saltikov-Ščedrin u Petrogradu, te monaha manastira Hilandar, Rača i drugih, što je dovelo do otvaranja nepoznatih arhiva i uvida u sudbine ljudi koji su više od osam vekova brinuli o ovoj knjizi.
Gledajući film pratimo zanimljivu istoriju ovog rukopisa nastalog u 12. veku po narudžbini humskog kneza Miroslava, brata Stefana Nemanje, ali i istoriju srpskog naroda. Sačinjen u manastru kod Bijelog Polja, ovaj jevanđelistar na nepoznat način obreo se u Hilandaru gde se nalazio narednih 700 godina dok ga 1896. na poklon od hilandarskih monaha nije dobio kralj Aleksandar Obrenović. Jevanđelje potom nestaje u majskom prevratu 1903. da bi se „pojavilo“ pri povlačenju srpske vojske u Prvom svetskom ratu 1915. i na kraju rata sa njom bilo vraćeno u Beograd. Skrivano i tokom Drugog svetskog rata, Jevanđelje se najzad našlo u Narodnom muzeju u Beogradu gde se i danas čuva. Međutim, njegova zanimljiva istorija nije samo to već i nedostajući list koji je pri poseti Hilandaru isekao ruski arhimandrit Porfirije Uspenski i odneo ga sa sobom u Rusiju, njegovo predano i brižno čuvanje od službenika Glavne državne blagajne u Prvom svetskom ratu, Jevrejina Avrama Levića, njegovo nepažljivo čuvanje u Narodnom muzeju koje mu je nanelo, kaže film, više štete nego prethodnih 750 godina, zabrana izdavanja fototipskog izdanja za vreme vladavine Miloševića, zabrana promocije takvog izdanja nastalog čak u Johanesburgu, takođe u to vreme. Najzad, doživljvanje i originala i fototipskih izdanja kao privatne svojine nekih „vladalaca“ ove zemlje koje je potom zadesio neslavan kraj – ubistvo kralja Aleksandra Obrenovića, hapšenje Slobodana Miloševiće (nakon koga je jedan primerak knjige nađen ispod njegovog kreveta), čine sudbinu ove knjige posebno zanimljivom.
Što se nastanka ovog filma tiče, nije se proslavilo ni sadašnje Ministarstvo kulture koje za njega nije izdvojilo sredstva, a učinilo je to, između ostalih, Ministarstvo kulture Republike Albanije. Veljko Topalović ujedno ilustruje i tumači zbivanja sa jevanđeljem, putujući njegovim stazama , a narator u filmu je Predrag Miki Manojlović. Direktor fotografije je Vuk Dapčević, a muziku za film uradio je Zoran Kiki Lesandrić. Nešto manje od sat vremena filma, nakon još nešto uglavnom tehničke dorade, autori spremaju za festivale – ovdašnji festival „kratkog metra“, ali su u planu i neki strani. Mnogo detaljnija verzija priče biće pretočena u četvorodelnu seriju koju će produkcijska kuća Alternativa pokloniti svim zainteresovanim televizijama sa nacionalnom pokrivenošću, potom i lokalnim, kao i školama u edukativne svrhe.