Ljubav i humor u jednom kadru bez pretenzija :„Pontonovo srce“

Reditelj Senad Šahmanović rekao je da su ga u scenariju najviše privukli tema i pristup.

– Ta neka toplina koja odiše tim scenarijem. Kada smo likovima, koje smo kreirali davali život, trudili smo se da to bude toplo, istinito i da to na kraju bude jedan pošten film koji će ostaviti snažan tisak na gledaoce i bez nekih velikih pretenzija da mi sad rešavamo neke velike teme koje i umetnost preispituje kroz čitavo postojanje čovečanstva – istakao je Šahmanović.

Prema njegovim rečima, upravo je to bio izazov za njega kao reditelja.

– Jer ovde, jednostavno, ne možete se kriti niti iza estetike, niti iza forme ili nekih dubokih osećanja likova iliti teme, već morate pokazati ono što je zanat što i krasi filmsku umetnost – konstatovao je Šahmanović.

On je dodao da je želeo da napravi film koji će ljudi pogledati u bioskopu i nakon njega se osećati dobro.

– Neće se baviti trivijalnostima, nego će izvući neke zaključke, koji će svima biti zanimljivi, a možda će neko razmisliti o svemu. Nakon premijere u Herceg Novom nekoliko komentara na film mi je baš značilo, a kada to doživite onda vam bude drago što ste učestvovali u tome i potrošili silnu energiju, jer to znači da je sve to vredelo –

Budući da u Pontonovom srcu spaja nekadašnje vreme Titove Jugoslavije i savremeni trenutak, Šahmanović je kazao da mu je u tom smislu mnogo značilo iskustvo Radeta Šerbedžije, a pre svega njegova glumačka harizma .

– Njegov glumački habitus je bilo nešto što je bilo potrebno tom filmu. Trebala nam je uloga dede koji će biti pokretan, šarmantan i koji je bio uticajan u starim vremenima, kroz koga se evocira nostalgija za prošlošću, ali koji će nam mnogo pomoći u profesionalnom smislu, da mi budemo bolji nego što zaista jesmo. Sve je podigao na viši nivo i svi smo imali tremu što dolazi. Bio sam impresioniran njegovom posvećenošću. Koliko je puta ostajao zajedno sa nama do dugo u noć i radio na scenariju. I, čini mi se da smo na kraju dosegli tu verodostojnost i istinitost kojoj smo težili- zaključio je Šahmanović.

Marko Janketić, koji igra namćorastog automehaničara Kidija koji je napisan inspirisan stvarnim likom, rekao je da su tokom procesa rada od Kidija napravili novi karakter.

– Zapravo je to dobar čovek, mekog srca koji je samo inhibiran jer je u životu bio ranjen. U poslednje vreme volim takve, pune likove, obojene jarkim bojama- kazao je Marko dodajući da mu nije bilo teško da savlada crnogorski akcenat budući da leta provodi tamo, a i Janketići su iz Crne gore, napomenuo je.

Marko je istakao da ma kako to nekom možda čudno zvučalo, da su upravo ostvarenja kao što je film „Pontonovo srce“ angažovani.

-Ta vrsta angažmana nam je i potrebna jer kada smo počinjali, glavni utisak mi je bio to što sam pročitao jedan nepretenciozan scenario i upravo mi se tako nešto i radilo. Konačno nešto ljudski, naizgled obično, ali ništa tu nije obično – zaključio je Marko Janketić.

Marija Maša Labudović, koja blista tumačeći Tamaru, rekla da je to njena prva velika uloga.

– Lik Tamare nije toliko daleko od mene i na kastingu sam zapravo igrala sebe, vodeći se intuicijom, tako da je sve ispalo dobro – kazala je Marija dodajući da je za nju čast i privilegija što je igrala sa ljudima, koji su pravili ovaj film.

– Prvi put imati tako veliku ulogu i prvi put da igram sa Markom Janketićem, sa Radetom Šerbedžijom predstvalja, zaista, veliku školu za mene – istakla je Labudović.

Saradnja na filmu je bila odlična kaže glumica, i u profesionalnom i u privatnom smislu.

– Svi smo se dobro povezali, mnogo smo se smejali, pa je Senad umeo da nam kaže: „Ko se smeje na setu, plakaće u montaži“- ispričala je Marija. Ona je zaključila da je film „Pontonovo srce“ u ovakvom, teškom vremenu, koje živimo dragocen.

– Zbog svega što nam se plasira i zbog svega što se dešava i kod nas i u regionu ovaj film je beg u naizgled običnu, a zapravo neobičnu priču. Ljubav je ta koja nas pokreće, humor takođe, a mi smo, nadam se, ovim filmom ispunili očekivanja – zaključila je Marija Labudović.

Film „Pontonovo srce“ je od sledeće nedelje na redovnom bioskopskom repertoaru a premijera je predviđena za 29. janaur.

Srbija se ne može umiriti

Mnogi novinari zapazili su u jednoj sceni filma, u drugom planu naslovnu stranu novina koje čita jedan od protagonista a na kojoj, nisu sigurni šta piše, ali moglo bi da bude „Srbija se umiriti ne može“. Mnoge je to zaintrigiralo i doživeli su to kao diskretan komentar na aktuelna društveno politička zbivanja, ali reditelj Šahmanović je objasnio da je izbor novina u ovoj sceni posve slučajan.

Srce

Priča Pontonovo srce počinje sa neobičnim susretom dvoje mladih – glumicom Tamarom koju igra Marija Labudović i automehaničarom Kidijem kojeg tumači Marko Janketić. Pomalo asocijalnog ponašanja i specifično grubog i bezobraznog stila ophođenja sa svojim klijentima Kidi se zaljubljuje u, reklo bi se, potpuno pogrešnu osobu, koja je ujedno i njegova mušterija. Njega kao osobenjak koji drži auto otpad na periferiji grada i nju, mladu glumicu u usponu koja puni novinske stupce zbližava stari automobil „Ponton“ koji joj, kao uspomena ostaje od njenog dede. Kidi je jedini tip u gradu koji taj stari oldtajmer može da preuredi, ona je jedina zbog koje on shvata da automobili možda i ne moraju biti centar sveta.