Foto: Vićencio Zaknić– U selekciji 61. Sterijinog pozorja gledaćemo sedam predstava u takmičarskom programu i dve u Krugovima, a Festival će se odvijati pod sloganom „Gde su granice?“, saopštila je na juče održanoj konferenciji za novinare selektorka Marina Milivojević Mađarev, koja je ovaj naziv odabrala „zato što je naše pozorište sada u situaciji da stalno preispituje sopstvene granice u estetskom, društvenom i materijalnom smislu“.
U Selekciji nacionalne drame i pozorišta Marina Milivojević Mađarev odabrala je sedam predstava: „Tuđe srce ili pozorišni traktat o granici“, Biljana Srbljanović, režija Dino Mustafić, Art Hub – Udruženje za istraživanje i podsticanje izvedbenih umjetnosti Sarajevo (BiH), partneri: Scena MESS, Testament Films Beograd, Inicijativa mladih za ljudska prava u BiH, Sarajevski ratni teatar – SARTR, Jugoslovensko dramsko pozorište, Centar za kulturu Sarajevo, Kosovska fondacija za otvoreno društvo; „Mi smo oni na koje su nas roditelji upozoravali“, Tanja Šljivar, režija Mirjana Karanović, Bosansko narodno pozorište Zenica, partner: Kamerni teatar 55 Sarajevo (BiH); „Rodoljupci“, Jovan Sterija Popović, režija Andraš Urban, Narodno pozorište Beograd; „Hromi ideali“, Milutin Uskoković, prema dramatizaciji Olge Dimitrijević i romanu „Čedomir Ilić“ Milutina Uskokovića, adaptacija Zlatko Sviben i ansambl predstave NP Užice, reditelj Zlatko Sviben, Narodno pozorište Užice; „Edeš Ana“, po motivima istoimene priče „Ana Edeš“ Dežea Kostolanjija, dramaturška obrada Kata Đarmati, reditelj Jožef Cajlik, Narodno pozorište/Narodno kazalište/Népszinház – Drama na mađarskom jeziku, Subotica; „Pijani“, Ivan Viripajev, reditelj Boris Liješević, Pozorište Atelje 212, Beograd (Srbija); „Violinista na krovu“, Džozef Stajn-Džeri Bok, reditelj Atila Bereš, Srpsko narodno pozorište i Novosadsko pozorište/Újvidéki Színház, Novi Sad.
U selekciji Krugovi odabrane su dve predstave: „Fazanov ples“, tekst i režija Bela Pinter, Bela Pinter kompani, Budimpešta (Mađarska) i „Brašno u venama“, Igor Štiks, režija Boris Liješević, Sarajevski ratni teatar – SARTR i Scena MESS, Sarajevo (BiH).
Miroslav Miki Radonjić, direktor Sterijinog pozorja, govorio je o zaista malim sredstvima s kojima će se ovogodišnje pozorje realizovati, ali odluka uprave je da se ova godina „premosti“ kako god se ume i može.
– Namerno nismo hteli da ukinemo bilo šta, ili selekciju Krugovi, ili Pozorje mladih, prateće izložbe i dr. Sve ćemo realizovati jer je veoma važno održati kontinuitet zbog budućih vremena, kao i kvalitet, naravno – istakao je Radonjić.
Za kraj, selektorka je istakla reč-dve o još nekim granicama, a to su granice izdržljivosti. Institucija Sterijino pozorje će u godini kada slavi 60 godina od osnivanja, organizovati festival sa 30 odsto manjim budžetom. Selektorka je „prebacila svoju prošlogodišnju normu“ za 11 odsto i odgledala ukupno 110 predstava. Ako neko misli da je to mnogo, neka zna da je kritičar Dejan Penčić Poljanski u sezoni 1988/89. video čak 258 predstava. Gde su granice?
„Ispod crte“, ali samo zbog limitiranosti festivala
Marina Milivojević Mađarev govorila je i o predstavama koje su zaslužile pažnju pozorišne javnosti, a zbog limitiranosti festivala nisu mogle da uđu u selekciju: „To su Nora Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Marija Stjuart i Bela kafa Narodnog pozorišta Beograd, Egzodus Pozorišta Kosztolányi Dezso Subotica, Perikle' NP Šabac, Tri sestre NP Vranje, Lolita Madlenianuma, Majstori, majstori Pozorišta Boško Buha, Julije Cezar NP Sombor, Crvena ljubav Bitef teatra, Ivona – kneginja Burgundska i Hamlet SNP-a. Veoma mi je drago što su se pojavile nove drame poznatih autora kao što su Željko Hubač (Berlinski zid) i Vojislav Savić (Egzekutor), a nadam se da će u nekoj od narednih sezona imati pozorišno uspešnija izvođenja. Ove sezone imala sam prilike da vidim dela novih autorki i autora – Nikoline Medić, Mile Mašović, Tamare Bjelić, Jelene Paligorić, Mie Knežević, Aleksandra Švabića, Ivana Velisavljevića, Maje Malenković, Katarine Janković… Velika je nevolja što najveći broj naših novih drama, čak i kada imaju uspešnu praizvedbu, ne doživi drugo izvođenje. Zato posebno treba pohvaliti trud pozorišta da po drugi put postave delo domaćeg pisca ili spisateljice. Tako sam ove sezone gledala veoma zanimljivo izvođenje drame Kaće Čelan Heimatbuch (Knjiga o zavičaju) u NP Sombor, Gama Kas Minje Bogavac u Bitef teatru, Ja ili neko drugi Maje Pelević u Mikseru… Naši autori sa uspehom rade u regionu. Kokan Mladenović postavio je svoju verziju Prosjačke opere u Sarajevu i Temišvaru, drame Dušana Kovačevića izvođene su u Zagrebu, Sarajevu i Skoplju, a Siniše Kovačevića u dalekom Belgorodu…“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
