Reditelj Georgi M. Unkovski za Danas: Balkan je i dalje mesto neslobode, podela i besmislene tradicije koja nas truje

Unkovski je stigao u Herceg Novi pravo sa 31. Sarajevo Film Festivala, gde je njegov film osvojio novu nagradu, Special Youth Perspectives Award. Ovo prestižno priznanje SFF je ustanovio zajedno sa Većem Evrope, a dodeljuje se za promociju kulturnog dijaloga, društvenog angažmana i osnaživanja mladih autora da govore o problemima današnjice.

„DJ Ahmet“ osvojio je i UniCredit nagradu sarajevske publike za najbolji igrani film (dobio je prosečnu ocenu 4.933), a pre toga doživeo je svetsku premijeru na ovogodišnjem Sandens festivalu.

Kako je u svom saopštenju istakao žiri 38. Hercegnovskog festivala, Unkovski je doneo priču koja je duboko usađena u kulturu ovog prostora, a istovremeno univerzalno odzvanja.

„Glavni junak (15-ogodišnji Ahmet) ulaže napore da pomiri tradiciju i moderno, da ispuni očeve, ali i sopstvene snove – donoseći nam duboko lični diskurs o pronalaženju vlastitog glasa u svetu koji ga pokušava utišati. Ovaj film nagrađujemo zbog njegove sposobnosti da unese novu vitalnost i emociju u narativ o odrastanju“, navedeno je u obrazloženju žirija.

„DJ Ahmet“ je srpska manjinska koprodukcija (koproducenti su i Hrvatska i Češka), a kako je za Danas izjavio jedan od vodeći predstavnika nove generacije makedonskih filmskih autora, za njega je nagrada u Herceg Novom posle priznanja u Sarajevu najvažnija u tom smislu da što više ljudi u ovom našem regionu vidi njegov film – to stvara mogućnost da se otvore tabu teme koje nam sputavaju normalan život, i da o njima počne javno da se govori.

– Glavni junak priče je dečak Ahmet iz udaljenog sela Juruk u Severnoj Makedoniji, koji jedino utočište pronalazi u muzici dok pokušava da se izbori sa očekivanjima svog oca, konzervativnom sredinom, i svojim prvim iskustvima zaljubljenosti, jer je devojka koju voli obećana nekom drugom. Na ovom našem prostoru ovakve ljubavne priče nisu retkost nego su deo stvarnosti, s kojom se mladići i devojke, kao i njihove porodice, i danas često suočavaju.

– Meni je za ovaj film kao ključna inspiracija bila slika pastira koji ulazi na „rejv“ žurku u šumi dok vodi ovce. Ta ideja me je zadržala, u glavi sam stalno imao tu sliku, jer je to nešto što zaista može da se desi u mojoj zemlji. Vrlo često vidimo taj kontrast između tradicije i modernosti, posebno u makedonskim selima – kaže Unkovski, ističući da mu je drago što je i hercegnovska publika, kao i ona u Sarajevu, sjajno reagovala na ovu priču, koja je u jednom segmentu i autentična.

-U filmu se radi o jednoj etničkoj zajednici u Severnoj Makedoniji kojia sebe naziva Jurisi. To su Turci koji su došli još pre Otomanske imperije, i ostali su tu da žive kao neki balkanski Amiši – i danas su zatvoreni u svojim selima, običajima i jako konzervativnoj tradiciji. Meni je posebno drago što sam radeći na ovom filmu mogao da sarađujem sa njima. Scenario sam pisao skoro dve godine, a pripreme za film i snimanje trajali su više od tri godine, i to je zaista bio dug proces rada. Imao sam mnogo sreće sa kastingom, kroz njega je prošlo oko tri hiljade dece, da bi na kraju uloge dobili Arif Jakup i Agush Agushev koji su braća, i pokazali su se zaista sjajnim. Ta deca su jedinstvena, njihova emocija nosi ceo film – objašnjava Unkovski.

U „kroki“ razgovoru za naš list, za koji je „uhvaćen“ u gužvi odmah nakon ceremonije dodele nagrada na Kanli Kuli, Unkovski je istakao da u balkanskoj kinematografiji ima mnogo priča iz sela, ali da je on želeo da ovaj film bude savremen, i da se jasno oseti sukob tradicije i modernog života.

– Ljudi na Balkanu su vekovima vrlo dobro upoznati sa dogovorenim i obećanim brakovima, i nemogućnošću da sami slobodno ostvare život i ljubav. Postoji čak i posebna reč za žene koje se usude da same biraju muža, i to u nekim selima i mestima može da bude jako teška odluka. Zato što se ne tako retko dešava da porodica ne želi da nastave kontakt sa osobom koja je odlučila da sledi vlastite želje i životni put.

Balkan je, nažalost, i danas mesto neslobode, podela i neke besmislene tradicije koja nam truje normalne živote. Ne znam koliko ćemo dugo pristajati na takvu situaciju, a svakidašnjica nam pokazuje da će taj konzervativizam još trajati. S druge strane, mislim da je upravo ta naša bliskost sa ovakvim ljubavnim pričama kakve vidimo u ovom filmu i koje gotovo svi dobro poznajemo, učinila da one više ne budu „raritet“ i neka tolika tabu tema, jer se, jednostavno, često događaju i gotovo smo navikli na njih – kaže Unkovski.

Zanimljivo je da je „DJ Ahmet“ njegov debitantski igrani film, u njegovoj inače vrlo zanimljivoj i bogatoj profesionalnoj biografiji. Njegovi radovi prikazani su na preko 200 međunarodnih filmskih festivala, na HBO i MTV, a angažovan je kao stalni reditelj za jednu od vodećih marketinških agencija u zemlji – FUTURA 2/2 i Cinema Futura – lokalnu producentsku kuću posvećenu stvaranju filmova. Unkovski je Sundance alumnus a njegov poslednji kratki film „STIKER““ osvojio je više od 50 međunarodnih nagrada.

Rođen je 1988. u Njujorku, diplomirao je na Ročesterovom Tehnološkom institutu – Školi fotografije Eastman u oblasti likovne umetnosti, a odmah nakon završetka studija preselio se u Češku, gde je na prestižnom univerzitetu FAMU završio postdiplomske studije.

Unkovski od tada živi u Skoplju, a uz njegovu biografiju ide još jedna zanimljivost – sin je Slobodana Unkovskog, pozorišnog reditelja čija su ostvarenja ušla u antologije pozorišne umetnosti ovog prostora. Posebno kod nas, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, gde je režirao predstave koje su ostavile dubok trag u istoriji ove kuće, zbog čega je i danas prisutan i smatra se „beogradskim rediteljem“.

– Ja jedva čekam beogradsku premijeru filma, jako mi to znači i profesionalno i privatno – kaže Unkovski.

A na naše pitanje koliko je rad njegovog oca uticao na njega, i da li i on režira pozorišne predstave, Unkovski ističe:

– Uticao je u odabiru moje profesije, ali ne direktno, imao sam slobodu da se bavim bilo čime na ovom svetu ako to želim. Ali, ja sam od malih nogu gledao predstave i kako se stvara umetnost, i još kao dete sam bio opčinjen time.

Međutum, još se ne usuđujem da režiram predstave, jer bih i od publike i od kritike doživeo da me odmerava u odnosu na mog oca, a na taj rizik za sada nisam spreman. Mislim da još moram da radim i da učim da bih ušao u pozorište – kaže Georgi Unkovski.