Godina posvećena Dositeju Obradoviću

Pre 196 godina, 28. marta 1811. godine, umro je srpski pisac, filozof, pedagog, prvi ministar prosvete, najznačajniji čovek srpske kulture krajem 18. i početkom 19. veka, branitelj evropskih građanskih ideja – Dositej Obradović. Tim povodom, juče je u Zadužbini koja nosi njegovo ime održan okrugli sto na temu „Dositej među nama“, u godini koja je čitava posvećena ovom velikanu srpske kulture, jer je prošlo tačno 200 godina od njegovog dolaska u Srbiju. Doneo je Dositej tada Evropu u Srbiju, uticao na razvoj modernih državnih institucija, vrativši tako i Srbiju u Evropu odakle je bila prognana. Inicijativu da se obeleži taj trenutak srpske istorije dala je Zadužbina, a 22. marta, program obeležavnja – Vostani Serbie, zamišljen kao duhovna obnova naroda danas, usvojila je Vlada Srbije.
Zadužbinu je, podsetila je juče upravnica Mirjana Dragaš, u septembru 2004. osnovao Hemofarm iz Vršca. Niz aktivnosti kojim će biti obeležena godina Dositeja podrazumeva najpre da će građevinski radovi na Dositejevoj rodnoj kući u Čakovu, koju je Hemofarm otkupio za Zadužbinu, do juna biti završeni, kao i muzejska postavka u njoj. Drugi veliki projekat su Sabrana dela, kapitalno izdanje koje bi takođe trebalo da bude završeno do kraja godine. Doneta je odluka i da svake treće godine Zadužbina za izvanredno ostvarenje u oblasti prosvete, kulture i nauke, dodeli nagradu Dositejev štap. Pošto je ovo upravo treća godina postojanja Zadužbine, nagrada će prvi put biti dodeljena. Godina Dositeja završiće se naučnim skupom krajem godine, kao i svečanom akademijom. Od pratećih manifestacija tu je i koncert Dositejev evropski put, Dositejevi učiteljski susreti kod nas, ali i u Čakovu i Temišvaru, učenički konkurs, svuda gde se govori i piše srpski, pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete. U dogovovoru sa PTT biće objavljena jubilarna poštanska marka ili čitav set sa Dositejevim likom, a upućen je i zahtev Narodnoj banci da izda namenski kovani novac – zlatnik i srebrnjak, takođe sa Dositejevim likom.
Iduća godina je i 200. od osnivanja Velike škole (današnjeg Univerziteta), takođe jedne od tekovina Dositejevog pregalačkog rada. Zadužbina će dati i predlog da se na temelju na kome je bila zgrada Praviteljstvujušćeg sovjeta, gde je zasedala prva Vlada, gde je Dositej radio kao ministar prosvete i gde je i umro, obnovi kuća. Učesnici okruglog stola predložili su i da se, baš kao što je to učinjeno u Pragu i Londonu, obeleže svi Dositejevi stanovi u Beogradu, ako već ne mogu oni u Beču ili Veneciji, da Letopis Zadužbine jednom godišnje donosi bibliografiju o Dositeju, da se češće, ove godine i jednom mesečno, drže predavanja o njemu. Govorilo se i o kompleksnosti rada na Dositejevim Sabranim delima koja treba da sačuvaju identitet njegovog jezika i teksta, a da se pri tom u transkribovanju ne zna kako je tačno Dositej te napisane reči izgovarao jer je srpski učio u različitim sredinama. Čulo se zato i da se ovakvo, kritičko izdanje, ne radi zbog obeležavanja godišnjica, već da mu treba dati dovoljno vremena da se uradi valjano.