„Hypnoplane“ Marije Bjekić u Likovnoj galeriji Kolarčeve zadužbine

Umetničko delovanje Marije Bjekić temelji se na promišljanju društvene realnosti – istraživanjem kroz susret savremenog trenutka i ideoloških obrazaca socijalističke prošlosti.

Sa polazištem u vizuelnom nasleđu posleratne Jugoslavije i estetici ruskog konstruktivizma, ona gradi poetičan, ali kritički dijalog sa prošlim.

U toj relaciji Marija Bjekić preispituje savremene vrednosti i njihovu izgradnju u tenziji individualnih i kolektivnih zahteva, kao i nestabilnu prirodu društvenog poretka u vremenu fluidnih istina i ekonomske nesigurnosti.

U seriji crteža i kolaža umetnica se oslanja na dokumentarni materijal i umetničku građu (štampa, fotografija, film…) – kroz prisvajanje, reprodukciju i rekontekstualizaciju odabranih predložaka.

Novim konstelacijama ovakvih fragmenata prošlosti, „montažom“ novih vizuelnih konstrukcija, otvara se mogućnost novih čitanja.
Svedočanstvo jednog vremena, propušteno kroz prizmu lične mitologije i memorije, posmatra se i tumači u relaciji prema aktuelnom društvenom trenutku.

Prošlost koja opstaje kroz individualno i kolektivno sećanje, ne nudi se više (isključivo) kao nostalgična slika, već kao materijal za kritičko promišljanje sadašnjosti.

Između dokumentarnosti i konstrukta interpretacije, Marija nam postavlja pitanje percepcije i značenja prošlosti, kao i njenog potencijala u razumevanju društvene svakodnevice koju živimo.

Vizuelni jezik Marije Bjekić karakteriše sveden ali ekspresivan vokabular. Krećući se između figuracije i apstrakcije, izgrađuje se u odnosu ljudske figure i geometrijskih elemenata.

Vertikalnost kompozicione postavke, kao dominanta vizuelnog utiska, konceptualno je važan činilac koji upućuje na proces rasta, odražavajući, ujedno, napetost koja proizilazi iz napora za njegovim održanjem.

Nepostojana dispozicija konstruktivnih elemenata prepoznaje se kao pretnja urušavanju sistema koji se nastoji očuvati svesnim i kontinuiranim balansiranjem.

U savremenom kontekstu obeleženom individualizmom i društvenom fragmentacijom, Marija Bjekić aktuelizuje pojmove i vrednosti zajedništva, solidarnosti i kolektivne odgovornosti.

Izložbom u Kolarčevoj zadužbini ona nudi umetničku reakciju na trenutak u kojem živimo i upućuje poziv na kolektivno preispitivanje – šta gradimo, šta rušimo i ko u tom procesu ima moć?, navodi Tijana Duka u tekstu povodom izložbe Hypnoplane Marije Bjekić.