Trezori kulture večite devojčice: In memoriam Bojana Andrić (1944 – 2025)

Ilić je podsetio da smo gledali mnoge drame i serije na televiziji u kojima je Bojana Andrić bila dramaturg, a pre svega da je znamo kao autorku projekta i urednicu emisije Trezor.

„Bojana je jedna od velikih entuzijasta koja se zalagala za pravljenje muzeja televizije. Bila je vrlo pažljiva i pedantna osoba, koja je uspela da sačini registar našeg igranog dramskog programa, jednog veoma značajnog poduhvata, tako da ako vam danas treba nešto iz istorije televizije Bojana je reper.

Ona je, mogu slobodno da kažem, jedna večita devojčica. Iako je napunila 81 godinu, svi smo mislili da ima 18, pošto je bila mlađa i duhovitija od svih nas zajedno“, konstatovao je Dragan Ilić koji je kao TV Manijak sarađivao sa Bojanom Andrić.

Reditelj Milutin Petrović rekao je za Danas da ne bi bilo filma „Nečista krv“ da Bojana Andrić nije pronašla scenario Voje Nanovića a, kako kaže, imao je privilegiju da deli sa njom i kancelariju.

– Bojana je sedela na prvom spratu televizije u kancelariji sa Miruškom Otašević. Bila je velika privilegija da ti njih dve mahnu i pozovu da tu popiješ kafu i ćaskaš sa njima. Sada ih obe više nema. Već duže vreme se takve osobe ne mogu sresti po kancelarijama gde sede urednici naših života. I ne ćaska se više o istim stvarima kao onomad. To su sada zaboravljena stara vremena… – kaže Milutin Petrović.

On dodaje da su pomalo bili i slični, oboje prznice, što je osetio kada je ne znajući za tu njenu osobinu detaljno opisivao situaciju u kojoj je otkriven Nanovićev scenario.

– Bojana mi je pronašla scenario Voje Nanovića za seriju „Nečista krv“, scenario koji sam kasnije snimio. Da nije bilo Bojane i njene veličanstvene inicijative u vezi sa medijskom arheologijom, mnoge važne stvari nikada ne bi bile sačuvane. Pa eto i taj scenario velikog Nanovića. Pronalazak tog scenarija je bio zabavan, pa sam ga često prepričavao u vreme promovisanja filma i serije. Onda se Bojana naljutila na mene. Bio sam šokiran i nisam razumeo šta je bio razlog. Posle sam shvatio da je to bilo verovatno zbog toga što sam prilikom opisa traženja tog scenarija pričao da je tu bila jedna velika gomila raznih papira, scenarija, radnih knjižica, pobacanih i prekrivenih prašinom. Mislio sam da taj moj (tačan) opis „masti“ celu priču, ali Bojana je toliko verovala u važnost svog angažmana oko očuvanja zaostavštine Televizije Beograd, da ju je uvredila ta „prašina“ i ta „pobacanost“. Najbolje i najlošije osobine jedne ličnosti polaze iz istog korena, pa je tako vredna, determinisana, kompetentna i odlučna Bojana bila i prznica. A i ja sam. Pa joj se nikada nisam izvinio i mislio sam da ni ne treba to da uradim. Sad je kasno – zaključuje Milutin Petrović.

– Sa Bojanom je najčešće bilo nezaboravno. Uvek je imala najbolje ideje, šta i kako uraditi, gde ručati i šta popiti – kaže dramaturškinja i scenaristkinja Biljana Maksić za Danas dodajući da su joj Bojanine ideje otvarale nove perspektive.

– Bila je urednik prve igrane drame „Vidim ti lađu na kraju puta“ koju sam pisala. Njene dramaturške ideje su mi otvarale gomile mogućnosti. Ako bi trebalo da je opišem jednom rečenicom rekla bih: „Ljudi, ta žena je čep koji ne propušta vodu“. Putuj Bojana, sredi raj da zajedno uživamo kad ti se pridružimo – poručila je Biljana Maksić oprštajući se od svoje prijateljice.

Reditelj i urednik dramskog i serijskog programa na RTS-u Marko Novaković oprostio se na svom Fejsbuk profilu od Bojane Andrić napisavši da ne ume da prihvati činjenicu da nje više nema.

„Vaša toplina, iskustvo, neposrednost u razgovoru, ogromno znanje o televiziji i životu uopšte, zauvek će biti utisnuti u hodnike prvog sprata u Takovskoj 10. Ostavili ste nam trezore kulture za istoriju, bili ste naš vodič kroz igrane serije i drame, filmove i predstave, zabavne i dokumentarne emisije… I sve ste to postizali sa naizgled velikom lakoćom kojoj smo se divili, iako smo bili svesni da iza nje stoji vaš ogroman rad i odricanje, posvećenost i istrajnost. Vi ćete i dalje, u mome sećanju, prolaziti tim hodnicima vukući kolica na točkićima sa drvenom ili plastičnom kutijom u kojoj su bile trake. Lagano, poput devojčice kojoj je sve to bila samo igra, plesaćete u našim srcima dokle i ona budu kucala. Neka vam je večna slava, i hvala vam na svemu“, naveo je Marko Novaković opraštajući se od Bojane Andrić.

Novinar i publicista Duško Bogdanović kaže za Danas da su ljudi na televiziji posebno rastinje u toj bašti.

– Većina ih uživa u svojoj procvetalosti. Juče i sutra ih ne zanima. Bojana je bila svezelen. Uživala je u sadašnjosti, ali i prošlosti. Tuđoj posebno. Negovala je sećanje kao zalog budućnosti. Bila je i ostala svevremena. O kako je to u svetu televizije teško… – zaključuje Duško Bogdanović.

Bojana Andrić, srpska i jugoslovenska dramaturškinja, scenaristkinja, istoričarka televizije, televizijska urednica. preminula je u utorak 1. aprila u 81. godini u Beogradu gde je i rođena. Na zapaženim filmskim i televizijskim poduhvatima bila je scenaristkinja — serija „Pesma“, film „Šešir profesora Koste Vujić“a… — ili dramaturškinja — film „Leptirica“, serija „Aleksa Šantić“ itd. Studirala je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Bila je autorka radio drame „Moj prijatelj Šarl“ i više televizijskih, kao što su „Daleko je Australija“, „Pogrešna procena“, koautorka TV drama i serija „Običan život“ sa Živojinom Pavlovićem, „Pesma“ sa Oskarom Davičom.

U igranom programu Televizije Beograd od 1971. godine radila je kao dramaturg i urednica na više desetina drama i dramskih serija. Od 1987. godine bavila se istorijom Televizije Beograd. Od 1993. radila je na osnivanju Muzeja televizije u Srbiji ali, i pored velikog truda koji je uložila, muzej nije otvoren. Od 1998. bila je koautorka posebnog programa „Teveteka“ koji je zasnovan na emisijama iz arhiva Televizije Beograd, a 2001. je obnovila rad Redakcije za istoriografiju TV Beograd. Od 2005. godine bila je u penziji, ali je ostala na RTS-u da radi volonterski autorski projekat „Trezor“.

Dobitnica je Godišnje nagrade Televizije Beograd 1991. godine, nagrade za TV kritiku „Dušan Duda Timotijević“ 2003, povelje Udruženja novinara Srbije 2008, plakete Jugoslovenske kinoteke 2014, nagrade Fondacije „Tanja Petrović“ 2016. godine, nagrade za životno delo Martovskog festivala 2019.

Mesto i vreme sahrane biće naknadno objavljeni.