Foto: F.B/B.D. Prevoditeljka i aktivistkinja Branka Dimitrijević preminula je 7. marta u Beogradu.
Rođena je u Ljubljani 1936.
Otac joj je bio Mostarac Branko Kostić a majka Ljubljančanka Jelica Ambrož.
Tokom nacističke okupacije ostaje bez oba roditelja, a brigu o šestogodišnjoj devojčici preuzima njena hrabra baka Jelka Ambrož.
Krajem pedesetih Branka završava ljubljansku Akademiju za Igralsku Umetnost i neko vreme ostvaruje uloge u pozorišnim predstavama.
Radi i kao učiteljica engleskog jezika u osnovnoj školi u Kamniku.
Početkom šezdesetih seli se u Beograd i udaje za Vojina Dimitrijevića.
Svoju životnu karijeru ostvaruje kao istaknuta prevoditeljka sa slovenačkog na srpskohrvatski jezik: prevodi prozu, dramske tekstove, poeziju, teoriju, esejistiku…
Radi i kao konferencijska prevoditeljka, a osamdesetih je vodila Prevodilačku službu Saveznog Izvršnog Veća.
Prevela je veliki broj knjiga i tekstova vodećih slovenačkih književnika i teoretičara uključujući Ivana Cankara, Juša Kozaka, Edvarda Kocbeka, Vitomila Zupana, Tarasa Kermaunera, Andreja Hienga, Slavka Gruma, Miloša Mikelna, Rastka Močnika, Mitje Velikonje i mnogih drugih.
Odlikovana je Ordenom rada SFRJ.
S raspadom Jugoslavije i početkom rata posvećuje se građanskom, mirovnom i političkom aktivizmu.
Bila je jedna od ključnih članica i aktivistkinja Građanskog Saveza Srbije.
Objavljivala je tekstove u časopisu Republika, nedeljniku Vreme i na portalu Peščanik.
Krasili su je duhovitost, radoznalost, otvorenost, posvećenost, smirenost, druželjubivost i gostoprimljivost…
Branka Dimitrijević biće sahranjena na Novom groblju u Beogradu 13. marta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
