INTERVJU Maja Milinković: Na ulicama Beograda oseća se snažna energija, puls grada koji živi, voli, pati i nada se

Maja Milinković važi za jednog od najboljih vokala u BiH i ambasadora fado muzike na Balkanu, a na World music sceni je poznata kao “bosanska Amalija Rodrigez”.

Majin muzički put spaja dve kulture, portugalsku i bosansko-hercegovačku, fado i sevdah. Spajajući te dve kulture, po mnogo čemu slične, Maja Milinković je stvorila poseban muzički stil fadolinka, po kome se izdvojila i postala svetski poznata. Spoj fada i sevdalinke Maja po prvi put predstavlja 2017. godine na albumu „Fado é Sorte“, a potom i na albumima koji su usledili: „Fadolinka“ (2019.), „Kaftan D’Alma“ (2021.) i “Fadolinka 2.0” (2023.) u izdanju Croatia Records-a.

Album “Fadolinka” je uvršten među 20 najboljih albuma na svetu na World music listi, a Maja je prva strankinja koja je poznata i priznata profesionalna fado pevačica u Portugalu i čije ime se, pored legendarnih imena fado muzike, našlo u enciklopediji fada i Fado muzeju u Lisabonu.

Maja Milinković je imala brojne koncerte i nastupe širom Evrope, a njen baršunasti glas, retke snage i lepote, energije i emocije, beogradska publika će čuti 27. februara 2025. godine u MTS Dvorani na njenom prvom solističkom koncertu.

Maja Milinković za Danas:

Kako ste došli na ideju da spojite fado i sevdalinku?

Ideja da spojim fado i sevdalinku došla je potpuno prirodno, iz srca. Dok sam živjela u Lisabonu i pjevala fado, osjećala sam snažnu potrebu da publici koja voli ovu muziku predstavim i dio svoje tradicije – sevdalinku.

Obje ove muzičke forme nose duboku emociju, pričaju o ljubavi, čežnji, sudbini i prolaznosti – one su duhovne sestre, svaka sa svojim jezikom, ali sa istim osjećajem u duši. Kad sam prvi put spontano spojila njihovu melodiku, shvatila sam da se stapaju tako prirodno da je taj spoj neizbježan.

Tako se rodila fadolinka – most između dva svijeta, sevdaha i saudade, između Balkana i Portugala. Taj spoj je za mene više od muzike, to je priča o ljudskim emocijama koje su univerzalne, bez obzira na granice.

I fado i sevdalinka se vezuju pre svega za jake emocije, možda više za tugu nego za bilo koju drugo osećanje. Kako se u tom slučaju „meri tuga“ odnosno šta je tužnije, fado ili sevdalinka?

Teško je reći šta je tužnije- Tuga se ne može izmjeriti, baš kao ni ljubav, sreća ili bilo koja druga duboka emocija. Fado i sevdalinka su dvije različite nijanse iste čežnje – fado nosi „saudade“, onu melanholičnu nostalgiju za nečim što je izgubljeno ili nikada nije ni bilo, dok sevdalinka nosi „sevdah“, čežnju ispunjenu strašću, bolom i nadom istovremeno.

Ako bismo ih posmatrali kroz emocije, fado je kao more – dubok, miran, ali nosi talase tuge koji se ne vide odmah. Sevdalinka je, s druge strane, kao rijeka – nosi snagu, ali i suze koje se stapaju s njom.

Ne bih rekla da je jedno tužnije od drugog, već da svako nosi tugu na svoj način – fado kroz sudbinu koju treba prihvatiti, a sevdalinka kroz bol koji se pjeva da bi se preživio.

Kako u Portugalu reaguju na sevdah, i obrnuto kako se u Bosni gleda na fado?

U Portugalu ljudi koji vole fado vrlo brzo prepoznaju sevdah kao nešto blisko, kao muziku koja nosi istu dubinu emocije. Kada prvi put čuju sevdalinku, obično ih iznenadi njena melodičnost i način na koji priča priču kroz suptilne ukrase i ritmičke varijacije. Mnogi mi kažu da osjećaju sevdah kao „drugačiji fado“, jer ga odlikuju isti elementi – čežnja, ljubav, bol, prolaznost.

S druge strane, u Bosni i na Balkanu fado je i dalje pomalo egzotičan, ali oni koji vole muziku sa dušom odmah ga osjete i zavole. Ljudi u Bosni razumiju fado jer prepoznaju u njemu onu istu emociju koju nosi sevdalinka – onu iskonsku ljudsku potrebu da kroz pjesmu izraze ono što se riječima ne može reći.

Kad spojim fado i sevdalinku, publika s obje strane doživljava jedno posebno otkrovenje – uče da razumiju ono što su osjećali i ranije, ali na drugom jeziku. Zato je taj spoj prirodan, jer pokazuje da emocije nemaju granice.

Koje nove teme, koje odgovaraju problemima i emocijama 21. veka možete da prilagodite svojoj muzici?

Muzika je živo biće – razvija se, diše i prilagođava se vremenu u kojem nastaje. Fado i sevdalinka su tradicionalno pričali priče o ljubavi, sudbini, gubitku i čežnji, ali danas, u 21. veku, te emocije dobijaju nove oblike i kontekste.

Danas živimo u vremenu brzih promena, migracija, otuđenosti i digitalne distance, ali i potrage za smislom, korenima i autentičnošću. Sve su to teme koje mogu pronaći svoj glas kroz moju muziku. Čežnja danas nije samo ljubavna, već i egzistencijalna – čežnja za domom, za dubljom povezanošću, za smirajem u svetu koji je sve glasniji.

Ali bez obzira na vek, emocije ne prepoznaju granice ni vreme – one su jedino što se ne menja. Ljubav, tuga, nada i čežnja su iste i danas kao što su bile pre sto ili dvesta godina. Muzika je samo njihov glas, most između prošlosti i sadašnjosti, i uvek će nalaziti načine da ispriča ono što ljudi osećaju – bez obzira na vek u kojem živimo.

U Beograd stižete u specfičnom i turbulentom trenutku po našu zemlju. Kako vašu muziku možete da prilagodite svemu onome što se dešava na beogradskim ulicama?

Muzika je oduvek bila ogledalo vremena u kojem nastaje, ali i svojevrsno utočište – prostor gde se emocije mogu izraziti, razumeti i podeliti. Bez obzira na sve turbulencije, muzika ostaje ono što povezuje ljude, pruža utehu i podseća nas na ono što nas čini ljudima.

Fado i sevdalinka su muzike duše, nastale iz bola, čežnje i nade. One ne ignorišu stvarnost, već je osvetljavaju – daju joj glas i emociju. U Beograd donosim pesme koje su autentične, iskrene i pune emocije, jer verujem da u vremenima nesigurnosti upravo muzika može biti sidro koje nas drži povezane, koje nam daje snagu i prostor da osetimo i razumemo jedni druge.

Na ulicama Beograda oseća se snažna energija, puls grada koji živi, voli, pati i nada se. U tom ritmu prepoznajem i fado i sevdah – muzike koje pričaju o borbi, o istrajnosti i o lepoti u onome što nas povezuje. Moja muzika nije samo odraz mog unutrašnjeg sveta, već i ogledalo emocija publike, i zato verujem da će moj koncert u Beogradu biti prostor gde ćemo zajedno osećati, razumeti i deliti ono što nas sve dotiče.

Pozovite ljude na koncert 27, i otkrijte nam koliko možete kako će sam nastup izgledati?

Dragi prijatelji, sa velikom radošću vas pozivam na koncert 27. februara u MTS dvorani, gde ćemo zajedno uploviti u svet emocije, sevdaha i fada. Biće to veče puno strasti, nostalgije i iskrene muzike, u kojoj ćemo deliti ono što rečima često ne možemo izgovoriti.

Na sceni će se spojiti snaga portugalskog fada i duša balkanske sevdalinke uz nove aranžmane koji donose svežinu i jedinstvenu atmosferu. Publika može očekivati intimnu, ali moćnu interpretaciju, u kojoj svaki ton nosi priču, a svaka pesma postaje most između prošlosti i sadašnjosti.
Ovo veče biće posebno i zbog emocija koje ćemo podeliti – jer muzika nije samo zvuk, već i osećaj zajedništva. Vidimo se 27. februara, da zajedno pevamo, sanjamo i osećamo!