_foto DNROvogodišnje Jubilarno izdanje festivala muzičkog dokumentarca Dok’n’ritam, čija je osnivačica i umetnička direktorka Sandra Rančić, publici će ponuditi atraktivne naslove o legendarnim ličnostima i bendovima kako iz sveta, tako i sa bivše-jugoslovenskog prostora.
Glavni program Dok’ n’ Ritam festivala je na šest lokacija – Jugoslovenska kinoteka, mts Dvorana, Češki centar Beograd.
Prateći programi o filmovima u nastajanju – ’’Work in Progress’’ – i razgovori o muzičkim knjigama – ’’Notabook’’ – i ove godine su u Dorćol Platzu, a koncertni program u SOKOJ klubu. U Jugoslovenskoj Kinoteci biće upriličen i omaž legendarnoj pevačici Gabi Novak.
Deseti Dok’n’ritam uključiće srpske premijere filmova Treći svijet Arsena Oremovića o grupi Haustor i filmski portret jedinstvenog bubnjara Dragoljuba Đuričića „Čovjek Lavina“ Slobodanke Radun.
Koliko je dokumentarni film značajan za očuvanje savremene muzičke baštine, posebno kada ode jedan muzički velikan, kao što je to bio Dragoljub Đuričić?
Dokumentarni film pokazuje da postoji kontinuitet u muzičkoj baštini, stavlja stvari u kontekst. Pokazuje nam šta sve stoji iza muzike koju mislimo da poznajemo, i to iz različitih uglova. Dragoljub je bio važna i voljena ličnost, vrlo širokog umetničkog, ljudskog, pa i političkog dometa. O njemu mnogi ljudi znaju ponešto. Mi smo se trudili da ispričamo celu priču o njemu i njegovoj muzici, od početka do preranog kraja.
Kako ste se odlučili da radite muzički dokumentarac, i šta je bio neposredan povod za izbor baš ovog umetnika, koji je bio jedan od najistaknutijih bubnjara svoga vremena?
Ideja je došla od strane Jasmine Karajlović, koja je producentkinja filma i Dragoljub je bio njen blizak porodični prijatelj. Nešto malo materijala se snimilo još za njegovog života. Potreba da nikne ovaj film je naravno šira, Dragoljub je bio zanimljiv protagonista i svedok svog vremena, njegova energija je pokretala ljude, njegovi bubnjevi obeležili muzičku scenu. To je čovek koga ne bi trebalo zaboraviti.
Da li ste pre ulaska u produkciju filma poznavali Đuričića, privatno i/ili profesionalno? Šta se u Vašem stavu prema njemu promenilo nakon ovog filmskog istraživanja, šta ste otkrili?
Dragoljuba nisam poznavala lično, njegovu muziku jesam. Radeći ovaj film sam imala priliku da upoznam njegov sistem životnih vrednosti, i jednu ogromnu konstruktivnu energiju, svim okolnostima uprkos. Divno je bilo sa svakim sledećim sagovornikom sagledavati koliko je to bio voljen čovek, kome nije bilo teško da daje sebe drugim ljudima.
U muzičkom dokumentarnom filmu nije uvek lako naći balans između arhivskog materijala i novih snimanja, ili pak između svedočenja prijatelja i saradnika i, sa druge strane, same muzike. Šta je bila Vaša formula za ovako uspešnu filmsko-muzičku celinu?
Hvala. Da bih dobila uzbudljiv, dinamičan film, morala sam da zgusnem priču, da se ne odmičem previše od glavne linije pripovedanja. Jer o Dragoljubu ima toliko toga da se kaže i lako bismo izgubili nit i tempo. Arhivski materijali su bili relativno oskudni i u tom smislu nam nametnuli ograničenja. I broj sagovornika smo redukovali u odnosu na prvobitni plan. Formula je dakle strogost u montaži.
Kako je domaća publika primila film na premijeri u Herceg Novom, odakle potiče i sam Đuričić? Kakva su Vaša očekivanja od srpske premijere u Beogradu na 10. Dok’n’ritmu?
U Herceg Novom je bilo dirljivo, emotivno, osetili smo da publika diše sa filmom, a to je velika radost. Film su videli mnogi Dragoljubovi prijatelji, članovi porodice, sugrađani. Sličan test ćemo prolaziti u Beogradu, u kome je on postao urbana legenda. Doći će nam mnogi muzičari koji su govorili u filmu, prijatelji, Dragoljubovi sinovi, cela ekipa… Radujem se, za mene će to biti veliki dogadjaj. Želim da Čovjek Lavina dopre do široke publike, jer priča o Dragoljubu nosi važne poruke i za ovo naše vreme.
Svečano otvaranje Festivala je u MTS Dvorani u četvrtak, 25. septembra, sa početkom u 20 časova.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
