INTERVJU Bend Smokie: Ogromna je privilegija što i posle 50 godina možemo da uživamo u izvođenju naših klasika

Poznati po bezvremenskim hitovima kao što su “Living Next Door to Alice”, “Needles and Pins”, “If You Think You Know How to Love Me” i mnogim drugima, Smokie su već više od pet decenija simbol melodičnog roka i generacijske nostalgije.

Iako imaju milione obožavalaca širom sveta, ovo će biti njihov debitantski nastup u Srbiji, što beogradski koncert čini posebnim događajem za sve ljubitelje klasičnog rokenrola.

Povodom dolaska benda, razgovarali smo sa Steveom Pinelom, bubnjarem grupe, i Martinom Bulardom, klavijaturistom, koji su nam otkrili kako održavaju energiju posle pedeset godina karijere, šta im znače njihovi legendarni hitovi i šta publika može da očekuje od koncerta u Beogradu.

Ovo vam je prvi nastup u Beogradu — iznenađuje li vas što se to nije desilo ranije, s obzirom na to koliko fanova imate u ovom delu Evrope?

S: Da, iznenađujuće je što nikada ranije nismo bili tamo, ali se zaista radujemo. Uvek je sjajno svirati u novoj zemlji.

M: Da, i ja sam iznenađen, ali i oduševljen što sada konačno imamo ponudu da sviramo u Beogradu. Tokom karijere sreo sam mnogo ljudi iz Srbije koji su me pitali kada ćemo doći, i sada napokon mogu da im odgovorim.

Vaša karijera traje više od pet decenija. Kako uspevate da održite energiju, kontinuitet i relevantnost u svetu muzike koji se stalno menja?

S: Imali smo mnogo sreće što smo imali ovako dugu i uspešnu karijeru, ali sve to dugujemo publici. Veoma smo zahvalni što su uz nas sve ove godine. Iako se trudimo da vodimo računa o sebi, upravo nam oni daju energiju da nastupamo širom sveta.

M: Turneje mogu biti iscrpljujuće, ali kada čujemo reakciju publike, umor jednostavno nestaje. Bend može da traje sve dok postoji publika koja želi da ga vidi — a mi imamo sreću da nas ljudi širom sveta i dalje slušaju i dolaze na koncerte, čak i putujući na duge relacije i u druge zemlje da bi nas čuli.

Pesme poput Living Next Door to Alice i If You Think You Know How to Love Me postale su generacijski evergrini. Kako danas gledate na to nasleđe i šta osećate kada ih izvodite uživo?

S: If You Think You Know How to Love Me mi je omiljena pesma na repertoaru i neverovatno je kako su sve te pesme izdržale test vremena. I posle svih ovih godina i dalje uživamo da ih sviramo.

M: Velika je čast imati takve pesme u našem repertoaru i zadovoljstvo ih izvoditi pred publikom koja ih voli. Uvek sam fokusiran na publiku ispred sebe, jer za njih su to posebni trenuci — kao što su bili i za mnoge pre njih. Ogromna je privilegija što i posle pedeset godina možemo da uživamo u izvođenju tih klasika.

U jednom trenutku verzija pesme “Alice” sa komičarem Royem „Chubbyjem“ Brownom postala je viralna zbog čuvenog stiha „Who the fu*k is Alice?“. Da li je ta verzija pomogla da pesma postane još popularnija ili mislite da je zasenila original?

S: Mislim da je ta verzija pesmu učinila još popularnijom i približila je potpuno novoj publici.

M: Definitivno je povećala popularnost i privukla mlađu publiku. Sve je počelo u Irskoj kao šala, ali je izdavačka kuća ubrzo shvatila koliki je uspeh postigla „f“ verzija čim su čuli reakcije publike.

Imate neverno odanu publiku širom sveta. Primećujete li razlike između publike u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Skandinaviji i sada na Balkanu?

S: Publika je najvažniji deo svakog našeg nastupa — mi izlazimo na scenu da se dobro zabavimo, a oni se uvek zabave s nama, gde god da sviramo.

M: Nema velike razlike u reakcijama publike, osim što ljudi na različite načine pokazuju koliko im se dopada ono što čuju.

Kako izgleda jedan dan na turneji za bend koji postoji toliko dugo? Ima li još mesta za spontanost ili je sve strogo isplanirano?

S: Uvek se zabavljamo, a svaka noć je drugačija. Spontanost je ključna reč — i dalje volimo da sviramo uživo, bez trikova i bez prevara.

M: Sada, posle toliko godina, imamo više vremena za sebe. Tonske probe su kraće, a dobijamo dovoljno vremena da se pripremimo za veče. Lično, volim da šetam, pa često iskoristim priliku da što više upoznam grad u kojem sviramo.

Kako birate setlistu za koncerte? Ima li mesta za iznenađenja ili se držite proverenih hitova?

S: Uglavnom publici dajemo ono što želi da čuje, dakle držimo se proverenih hitova, ali ponekad ubacimo i nešto drugačije — zavisi od zemlje u kojoj nastupamo.

M: Na koncertu uvek sviramo pesme koje publika želi da čuje, ali ponekad dodamo i poneko iznenađenje — ipak, imamo pet decenija hitova na raspolaganju.

Danas imate milione slušanja na platformama poput Spotify-a i Apple Musica. Kako gledate na to digitalno doba muzike u poređenju s vremenom vinila, radija i CD-ova kada ste počinjali?

S: Naravno, mnogo se toga promenilo, ali kao i sa svime u životu — moraš ići u korak s vremenom. Lično sam veliki fan Spotifyja i svakog dana slušam muziku tamo.

M: Dobro je što je naša muzika sada lako dostupna i to zahvaljujući tim platformama. Ne možemo ponovo doživeti dane vinila, ali barem imamo sećanja na taj osećaj kad kupiš album baš na dan kada izađe.

Postoji li neka pesma iz vašeg kataloga koja vam je posebno draga, iako nije postigla komercijalni uspeh kao najveći hitovi?

S: If You Think You Know How to Love Me mi je posebno važna — moja ćerka je imala tu pesmu na svom venčanju.

M: Posebno sam ponosan na pesmu Romeo and Juliet sa albuma Whose Are These Boots?. Ljudi su je često tražili tokom godina, ali je nikada nismo svirali uživo. Napisao sam je zajedno sa Alanom Bartonom.

Za kraj — šta publika u Beogradu može da očekuje od vašeg prvog nastupa ovde? Da li ste spremili neka iznenađenja?

S: Biće to velika žurka, i na sceni i u publici. Ako svi odu kući sa osmehom na licu — znači da smo imali sjajnu noć.

M: Siguran sam da će biti mnogo posebnih trenutaka, naročito zato što nam je ovo prvi put u Beogradu. A što se tiče iznenađenja — pa, to ćemo tek videti!