INTERVJU God Is An Astronaut: Svaki koncert je putovanje, a ne samo niz pesama

U Profconcerts organizaciji, bend će ove jeseni u Dorćol Platzu promovisati svoj poslednji album „Embers“, ali i podsetiti nas na sve one hitove zbog kojih su ušli u najveće visine žanra.

God Is An Astronaut su navikli da nas vozaju u melodijama psihodeličnog roka i uz pokretačke ritmove krautorka, pa sve do flertovanja sa tvrđim muzičkim žanrovima. Međutim, na novim pesmama dodatno su obogatili svoj zvučni pejzaž raznim elementima poput sitara, violončela, šamanskih bubnjeva, gudalom sviranog psalterija, zvončića i tanpure.

Instrumentalni post rok sa njima uvek zvuči veće i uzvišenije, a pre nego se popnu na binu 20. oktobra, popričali smo sa bendom o bivšim i budućim svirkama, kao i svemu onome što ih danas pokreće.

Karte za koncert potražite na ovom linku. 

Dolazite u Beograd ove jeseni. Šta očekujete od nastupa i šta pamtite sa vaše poslednje posete Beogradu?

Uvek smo voleli naše vreme provedeno u Beogradu — energija i toplina publike ostaju s nama. Poslednji put smo svirali 2018. godine na Epitaph turneji, tako da smo uzbuđeni što se vraćamo i donosimo „Embers“ na binu.

Vaš album „Embers“ izlašao je prošle godine. Kako biste ga uporedili sa prethodnim radovima u smislu zvuka, raspoloženja ili kreativnog pristupa?

„Embers“ je objavljen u septembru 2024, ali je to album koji nastavlja da se razvija zajedno s nama. To je duboko lično izdanje, napisano i objavljeno nakon smrti našeg oca Tomasa Kinselle, 28. novembra 2023. Zvukom je etnički bogatiji — tu su akustične gitare, sitar, tanpura, šamanski bubnjevi, violončelo i psalter sa gudalom. Strukturno, pesme vode na duža, nepredvidiva putovanja s promenama tempa, ali je melodija i dalje osnovna nit vodilja, koja oslikava emocije koje smo tada proživljavali.

 Šta vas je navelo da istražujete ovaj zvučni pejzaž i koliko je eksperimentisanje važno za vaš kreativni proces?

Veliki deo tog istraživanja proizašao je iz želje da odamo počast muzičkom nasleđu našeg oca. Voleo je sitar i bio posebno inspirisan radom Ravija Šankara, kao i njegovim uticajem na The Beatles, posebno pesmom „The Inner Light“. Kada je preminuo, činilo se prirodnim da u muziku upletemo instrumente i raspoloženja koja je voleo. Eksperimentisanje je oduvek bilo deo našeg DNK, ali na „Embers“ je to bila nužnost — način izražavanja tuge, sećanja i ljubavi. Nikada ne koristimo neobične instrumente zbog efekta, već da pronađemo odgovarajuću emotivnu boju za datu pesmu.

Post-rok žanr se značajno razvio poslednjih godina. Kako vidite njegovu današnju putanju i gde se God Is An Astronaut uklapa u to?

Nikada nismo pisali muziku misleći o žanrovima — to je više za kritičare i plejliste nego za umetnike. Post-rok znači različite stvari za različite ljude: nekome su to kompleksni ritmovi, nekome ambijentalne teksture ili spori klimaksi. Za nas, uvek je bila stvar melodije i značenja. Ne trčimo za trendovima niti pokušavamo da se ukalupimo — jednostavno stvaramo iz srca i pratimo gde nas muzika vodi.

Vaši nastupi uživo poznati su po hipnotišućoj atmosferi. Kako pristupate koncertima? Da li svaki nastup kreirate kao jedno celovito audio-vizuelno iskustvo?

Apsolutno. Svaki koncert je putovanje, a ne samo niz pesama. Vizuali su tu da pojačaju emociju, a ne da odvuku pažnju. Sve — osvetljenje, projekcije, prelazi — pažljivo je uklopljeno s muzikom. Nije stvar spektakla, već stvaranja prostora gde publika može nešto da oseti — bez reči.

Tokom karijere ste mnogo putovali. Kako se svet turneja promenio od vaših početaka ranih 2000-ih i šta danas za vas znači biti na putu?

Turneje su postale i važnije i izazovnije. Nekada je bilo nade da prodaja muzike može održati bend. Danas su troškovi ogromni — od goriva, plata za ekipu, transporta opreme… čak i zamena našeg starog kombija je postala ozbiljan trošak zbog novih poreza i regulativa. Ipak, sviranje uživo ostaje najčistiji oblik izražavanja koji imamo.

Kao instrumentalni bend, kako komunicirate emociju i narativ kroz muziku? Da li vam izostanak vokala pruža veću slobodu ili dodatne izazove?

Bez reči, muzika se direktno povezuje s podsvešću slušalaca, njihovim sećanjima, nadama, gubicima. Nije nam to ograničenje — naprotiv, dopušta muzici da govori sama za sebe.

Saradnje sa umetnicima kao što su Jo Quail i David Rooney dodatno obogaćuju vaš izraz. Koliko su vam važni vizuelni i konceptualni elementi za identitet benda?

Bilo da je to David Rooney i njegov omot albuma, ili projekcije uživo — sve to je u funkciji zvuka i emocije. Jo Quail je donela organsku teksturu na „Embers“ koja se savršeno uklopila. Konceptualna celina nam je veoma važna.

Šta publika u Beogradu može da očekuje na predstojećem nastupu? Da li će biti ekskluzivnih najava sa „Embers“, ili šireg retrospektivnog pregleda vaše karijere?

Iako je „Embers“ u fokusu, koncert će uključivati i pesme sa albuma All is Violent, All is Bright, Epitaph, A Moment of Stillness i The End of the Beginning. Uvek se trudimo da ispričamo priču benda kroz godine, pesmu po pesmu.