INTERVJU Vejn Snou: Afrofuturizam je vraćanje moći u kojoj sami zamišljamo svoju budućnost

Vejn Snou predstaviće se beogradskoj publici u Zappa bazi 4. decmbra, i pokazati zašto je jedno od najzapaženijih novijih imena svetske r’n’b i neo-soul scene.

Ovaj nigerijski pevač, autor i producent sa sedištem u Berlinu, poznat je po svom jedinstvenom spoju neo-soula, džeza i elektronske muzike. Odrastao je u Variju, okružen zvukovima izvođača poput Fele Kutija, King Sunny Adea, Sade i Marvina Gaya, što je snažno uticalo na njegov muzički identitet. Njegova muzika odiše toplinom, spiritualnošću i osećajem slobode, dok se kroz tekstove bavi temama identiteta, samospoznaje i savremenog života.

Preseljenjem u Berlin 2013. godine započinje novo poglavlje u njegovoj karijeri — tamo razvija prepoznatljiv zvuk koji povezuje afričku muzičku tradiciju sa modernim evropskim elektronskim izrazom.

Svojim harizmatičnim vokalom, suptilnim aranžmanima i scenskim prisustvom Vejn Snou osvaja publiku širom Evrope, pa će tako i Beograđane, 4.12. u Zappa Bazi! a dan pre i u zagrebčane, takođe u organizaciji Hengtajma.

Popričali smo sa gospodinom Snouom, o onome šta nas čeka na koncertu, njegovoj karijeri, ali i afrofuturizmu.

Tvoja muzika često spaja soul, džez i elektronske zvuke na vrlo prirodan način. Kako pronalaziš balans između tehnologije i emocije u svom kreativnom procesu?

Za mene je tehnologija kao instrument — ona proširuje naša osećanja, ali ih ne zamenjuje. Volim da koristim analogne sintisajzere i digitalne alate, ali oni imaju smisla samo ako ispod svega toga postoji otkucaj srca.

Odrastao si u Variju, okružen afrobitom i hajlajfom, a kasnije si se preselio u Berlin — potpuno drugačiji zvučni pejzaž. Kako su ta dva sveta oblikovala muzičara kakav si danas?

Vari ima tu sirovu, žestoku energiju. Ljudi tamo ne glume — žive intenzivno, i to oblikuje način na koji se izražavaš. U ritmu je i način na koji pričaju, raspravljaju se, smeju… to je čista duša. Odrastanje u takvom okruženju dalo mi je dubok emocionalni ritam koji je i dalje prisutan u mojoj muzici. Berlin, s druge strane, naučio me je strukturi i tišini — kako da od haosa napravim formu.

Svet tvoj stil često opisuje kao „afrofuturistički“. Da li se identifikuješ s tom etiketom ili je vidiš kao nešto šire — kao način razmišljanja, a ne žanr?

Razumem zašto ljudi koriste taj izraz, ali ja ga više vidim kao način razmišljanja nego kao žanr. Za mene je afrofuturizam vraćanje moći u kojoj sami zamišljamo svoju budućnost — da pričamo priče u kojima crna kultura nije definisana samo kroz borbu, već i kroz viziju, radost i transformaciju. Dakle, povezujem se s tom filozofijom, ali moj zvuk stalno evoluira i ne staje u okvire bilo koje etikete.

U tvojoj muzici se oseća snažna duhovnost i introspekcija. Da li pesme doživljavaš kao vid terapije ili samootkrivanja?

Potpuno. Pisanje mi pomaže da obradim ono što je skriveno. Ponekad tek kad završim pesmu shvatim šta sam zapravo osećao. To je kao da podigneš ogledalo i ugledaš verziju sebe koju do tada nisi poznavao. Ima bola u tome, ali i isceljenja.

Sarađivao si sa umetnicima poput FKJ-a i Dariusa, koji takođe spajaju različite žanrove. Šta te privlači određenim saradnicima — zvuk, energija ili zajednička filozofija?

Sve se svodi na energiju. Na to kako se osećamo u tom trenutku u studiju — bez forsiranja, samo da pustimo da teče. Kada je vibra prava, muzika sama pronađe svoj oblik.

Kada nastupaš uživo, u prostoriji se stvara topla, gotovo ritualna energija. Kako želiš da se publika oseća posle tvog koncerta u Beogradu?

Želim da se osećaju lakše, kao da su prošli kroz nešto intimno, ali zajedničko. Moji koncerti su rituali oslobađanja. Ako ljudi izađu osećajući se viđeno, prizemljeno, ili jednostavno otvorenije — onda je energija uradila svoje.

Jednom si rekao da tvoja muzika govori o povezanosti — između prošlosti i budućnosti, tela i duha. Kako lično ostaješ povezan sa svojim korenima, a da se istovremeno stalno umetnički razvijaš?

Tako što se podsećam da koreni nisu statični — oni rastu. Povezan ostajem kroz jezik, sećanja, hranu, ritam, i kroz ljude koji me podsećaju odakle dolazim. Ali verujem i da poštovanje prema svojim korenima znači dopustiti im da se menjaju, da teže ka novom svetlu.

I za kraj — ako bi tvoja muzika mogla da pošalje samo jednu poruku slušaocima širom sveta, koja bi to bila?

Uvek postoji nada.

Bonus video: