Junaci su me zapljuskivali ispovestima o porocima i vrlinama

Nije lament nad našim životima, već “zapis o našem odrastanju i umiranju.

Popovićeve priče su inspirisane stvarnim i fiktivnim ljudima i mestima u kojima je širom sveta boravio.

U njima ćemo sresti ljude sa margine društva, umrtvljene i životne, zaleđene u svom odrastanju ili starenju. Pisac ih opisuje u njihovom prirodnom ambijentu.

“ Hodao sam i susretao ljude i njihove sudbine. Neke tragične, poneke živopisne i vesele, razasute širom sveta. Pamtio sam i beležio, ređao jednu po jednu. Neke su bile skrivene u krajičku oka zanesenog prolaznika, druge duboko uvučene u dušu slučajnog poznanika u nekom od oronulih hotela gde sam se zatekao. Te sudbine i taj nužni red u svetu po čijim se pravilima živi i umire,slučajno su doprle do mene. Niko ih drugi nije hteo. A mogao je da ih ima. Ko zna koliko bi dugo čekale „bega kome je i kućni prag planina”*,da nisam katkad i sa olovkom u ruci zapisivao ono što vidim”, navodi Dragan Gaga Popović objašnjavajući kako je nastajala ova zbirka priča.

Prema njegovim rečima, one su inspirisane ljudima koje je sretao na raznim mestima na kojima je boravio.

“Neki junaci jesu stvarni likovi iz ovozemaljskog čistilišta; zapljuskivali su me istinitim ispovestima o porocima i vrlinama, koje su se graničile sa neverovatnim” , navodi autor, dodajući da je prvu priču napisao u Lisabonu neplanirano.

“Dok sam se vozio dosadnim i prepunim turističkim tramvajem, u koji me je tako neorganizovanog ugurala moja organizovana Anita. Negde oko velelepne kuće „Casa dos Bicos” iz 16. veka, u kojoj je sada fondacija portugalskog nobelovca Hozea Samaraga, počeše da me vijaju neke čudne misli, kao neki zaostali dug. Vukle su me u ćorsokak. Ne bih li se oslobodio „napasti”, odlučio sam da ih zapišem u mobilni telefon. Kako se obilazak brdovitog velegrada odužio, tako se moje „oslobađanje” produžilo i ishodovalo prvom pričom. Sve ostale nizale su se redom koji nije imao neku logiku. Sam život ih je svrstavao i uređivao” objašnjava je Popović.

Autor pogovora “Panoptikuma” pisac i novinar Miroslav Turudić, preporučuje ovu knjigu uz reči da svaka priča u njoj “ima zaplet, ima, rasplet, ima početak koji intrigira, ima razradu koja drži pažnju, ima kraj koji čitalac obično ne očekuje; ima zanimljivu,
često bizarnu temu” .

Prema Turudićevim rečima u svakoj priči Popović uverljivo dokazuje čitaocu da je „na licu mesta”, a njegove junake nenametljivo vezuje za neku znamenitu ličnost – brežuljak sa koga je slikao Gustav Klimt, kuću u kojoj je živeo Ogist Renoar, Strawberry fields u Njujorku, nedaleko od mesta gde je ubijen Džon Lenon.

Dragan Gaga Popović pisao je tekstove za periodične magazine i dnevne novoine. Prvo izdanje njegovog romana “Žig” objavljeno je sredinom 2018. godine i u narednom periodu očekuje se njegova ekranizacija.