Kako je Benksi sa tinejdžerima stvarao jedan bolji i šareniji svet

Benksi je umetnik čija je zagonetnost oduvek privlačila svet, a još veća misterija je to da podatke o njemu nemaju čak ni njegovi sugrađani iz Bristola.

Krajem devedesetih godina XX veka, kada je umetnik tek počinjao sa svojim stvaralaštvom, jedan entuzijasta po imenu Piter de Boer, pozvao je tada anonimnog Benksija da zajedno sa tinejdžerima oslikaju centar za mlade.

On je nedavno portalu BBC preneo svoje impresije o muralisti.

Iza slojeva boje na njegovim muralima nalazi se čovek, koga je malo ko imao prilike da upozna na taj način.

Benksi je svaki dan dolazio i radio sa mladima, pomno slušajući njihove ideje, a sam Benksi je ostavio velikog traga na mlade ljude u Lavrens Vestonu.

Tih devedesetih Piter je radio kao viši saradnik za omladinu, a za umetnika je čuo od prijatelja.

Shvatio je da je takav umetnik potreban mladima.

Benksi je bio oduševljen ponudom, prihvativši je vrlo brzo, a iste godine je nacrtao jedan od svojih poznatijih murala pod nazivom „Blagi, blagi, zapad“ (Mild, mild, West) na kome je naslikan plišani medved koji napada policajce Molotovljevim koktelom.

Prema Piterovim rečima, svaki put kada bi umetnik dolazio u centar čekalo bi ga desetine dece.

Benksi je bio jednostavan i spreman za svaki vid komunikacije sa njima.

Svaki put kada bi se okupili sedeli bi i razmenjivali ideje, što je njemu kao umetniku bilo neizmerno važno.

Na pitanje BBC-ja koliki je tada bio Benksijev honorar za taj rad sa mladima, Piter je kroz osmeh odgovorio da je „honorar“ iznosio samo 50 funti.

„Dali smo mu 50 funti koliko su zapravo tada vredeli sprejevi i boje, a o njegovoj skromnosti govori i to da nije želeo da uzme ni dinara. Benksi je na sve nas ostavio utisak jednog dobrog, požrtvovanog i toplog čoveka“, svedoči de Boer.

On je BBC-ju pokazao fotografije murala iz tog perioda.

Na njima se mogu videti krave koje podižu glave dok bombe padaju iznad njih, što je Piter povezao sa strahom od klimatskih promena.

Druga scena – cirkus preplavljen robotima, bila mu je potpuno nejasna i ostavio je otvorenu svakome ko se bude susreo sa njom.

Na pitanje šta se desilo sa muralima, de Boer je odgovorio da su iznova i iznova prefarbani, ali to Benksija uopšte nije interesovalo.

Za njega je to bio još samo jedan umetnički projekat.

Za Pitera rad i sećanje na Benksija se ne može zameniti novcem, a ponekada se i sam zapita da li se ta deca i danas sećaju vremena kada su stvarali sa slavnim umetnikom dodavši da možda danas ti odrasli ljudi nisu ni svesni da su radili sa veličinom kao što je Benksi.

U svetlu svih događaja koji potresaju srpsko društvo poslednjih meseci, Benksi i njegova izložba su nam više nego potrebni.

Njegovi murali direktno upiru prstom na sve probleme koji potresaju čovečanstvo.

Obiđite ovih dana izložbu jer Benksijeva devojčica umesto crvenog balona pokazuje na krvavu šaku, podsećajući posetioce na trenutnu borbu svih nas za bolje i empatičnije društvo.

Autorka je polaznica Danasove škole novinarstva.

Projekat „Danasova škola novinarstva je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. 

​Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.