Knjiga koju ni internet nije mogao da potisne

To je bio razlog zbog kog je tribinom u Domu omladine Beograda obeležen ovaj deceniju i po dug jubilej ove knjige o kojoj su pored autora govorili protestantski, rimokatolički i pravoslavni teolozi: biskup Protestantske reformatorske hrišćanske crkve u Hrvatskoj Jasmin Milić, Zdravko Šorđan, Aleksandar Ninković i Jovan Blagojević.

– Ovo je monumentalno delo – „rudnik znanja“, a profesor Rakić je jedan od retkih autora koji su se upustili u napor dubljeg duhovnog i mentalnog „kopanja“. Ovim delom on je zadužio svakog pojedinca – omogućio saznanje jednog sveta i Bibliju učinio razumljivom i pojednostavljenom. U današnjem vremenu kad se nudi talog umesto proverenih vrednosti, ova knjiga je spas. Suočeni sa krizama svetskih razmera, u Bibliji možemo naći jedino rešenje, sve drugo je oluja ideološke ispraznosti. Biblija je egzistencijalno i društveno neophodna. Prevedena je na više od dve hiljade jezika i dijalekata, ali ni izdaleka nije završila svoj trijumfalni pohod i zbog toga je ova „Biblijska enciklopedija“ važna knjiga za pravilno razumevanje Biblije – ocenio je Zdravko Šorđan.

Prema rečima Aleksandra Ninkovića, u proteklih 15 godina ni internet sa mnoštvom informacija nije uspeo, mada je pokušao, da istisne „Biblijsku enciklopediju“. Ninković je naglasio da „Sveto pismo nije knjiga nego uputstvo za život i da je kao svaki lek gorko, jer udara pravo na samoživosti i sve ono najgore u nama“.

Protođakon Rakić objasnio je kako je njegova autorska ideja rasla od rečnika do enciklopedije, a sve je počelo, kako je rekao, zato što mu je smetalo to što se u štampi i na filmu koriste zapadni biblijski termini. Za svoje dvotomno delo kaže da je „borba za našu istočku crkvenu bibliografiju“, ali i da je nadkonfesionalno.

Prvi tom „Biblijske enciklopedije“ obuhvata odrednice od slova A do slova L, na ukupno 586, a drugi tom – 632 strane od slova Lj do Š, enciklopedijskog formata, dvostubačno. Oba toma su snabdevena sa po četiri geografske karte Palestine i drevnog sveta, dok su kroz knjige doneti dijagrami, grafički prikazi, skice i najneophodnije ilustracije.

Delo je urađeno po ugledu na svetske biblijske enciklopedije. Korišćena je ruska enciklopedija arhimandrita Nikifora s kraja 19. veka, koja je ponovo štampana u Moskvi 1992. godine. Od nemačkih dela korišćeni su: Biblijski leksikon Franca Rinekera, veliki Brokhausov šestotomni Biblijski leksikon, kao i engleski, a od engleskih dela Harperov biblijski rečnik, objavljen 1985, kao i ilustrovana enciklopedija. Stari zavet je navođen prema prevodu Đure Daničića, a Novi zavet prema prevodu Komisije Svetog arhijerejskog sinoda SPC iz 1984. godine. Ponegde je istaknuto kako su pojedini pojam preveli Emilijan Čarnić i Vuk Karadžić. Izdavač je Duhovna akademija „Svetog Vasilija Ostroškog“ iz Foče.

„Iz razloga što je glavni cilj ovog dela da čitaoce najbliže upozna sa bogonadahnutom krasotom, izražajnom silom i sadržajem Svetog pisma, pisac ovog „ključa“ u Sveto pismo ima u vidu da bi on, takođe, pored stručnosti, poslužio i u svrhu pružanja mnogih biblijskih objašnjenja, ali zarad prikazivanja sveštenog teksta kao jednostavnog za pobožno shvatanje, za sve razumljivog i nazidateljnog, kao nastoljnuju knjigu neophodnu ne samo za saznanje istine vere i morala, nego i kao knjigu na kojoj počivaju naša kultura i civilizacija, kao neven-delo svetske književnosti… Biblijska enciklopedija, dakle, ima za svrhu bolje shvatanje Svetog pisma, njegovo dublje proučavanje i to uz pomoć azbučno poređanih i obrađenih pojmova iz bogoslovlja, morala, bogosluženja, geografije, botanike, zoologije, etnografije, istorije.., kao i ličnih imena i toponima, osvetljenih sa raznih aspekata, uz obavezno navođenje biblijskih mesta koja svaki izraz potkrepljuju ili se na njih već aludira“, navodi u predgovoru protođakon Radomir Rakić, koji je na Biblijskoj enciklopediji radio deset godina.