Kobna melodrama sa pevanjem 1Foto: Radovan Baja Vujović

                       p { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; }p.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }p.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }p.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; } Zahtevno i dramaturskški novo scensko čitanje Uskokovićevog dela, koje je prvobitno nosilo naziv „Hromi ideali“, režirao je poznati hrvatski reditelj Zlatko Sviben. Dramatizaciju je uradila Olga Dimitrijević, scenografiju je osmislila Marijana Zorzić Petrović, kostime Snežana Kovačević, koreografiju Petra Bernarda Blašković, dok je muziku komponovao Darko Hajsek.

     U ulozi Čedomira Ilića pojaviće se Vahidin Prelić, Višnju će tumačiti Ivana Pavićević Lazić, a pored njih igraće Tijana Karaičić (Bela), Hadži Nemanja Jovanović (Zarija), Divna Marić (Kleopatra), Slobodan LJubičić (Jovan Matović), Branislav LJubičić (Radoje), Momčilo Murić, Danica LJubićić i Nikola Popović.

     Predstava ukazuje na društvene i političke prilike u Srbiji početkom 20. veka, a u njenoj okosnici je pojedinac oko koga se formiraju različiti prostori ispoljavanja njegove privatnosti, gde se, kako ističu u užičkom tetaru, vidi raskol između onoga što pojedincu nameću kulturne norme i njegove skrivene potrebe iskazane kroz svet intimnog i podsvesnog.

Istakavši da je Uskoković zaslužan za to što je u srpsku proznu književnost na početku 20.veka uneo ljubav kao dominantnu temu, Sviben navodi da to određuje ovu predstavu kao melodramsku ili kao, kako ju je žanrovski odredio, „kobnu melodramu sa pevanjem“.

Predstava, u kojoj ima 135 minuta originalne vokalne i vokalno-instrumentalne muzike, progovara i o intelektualcima, njihovim duhovnim uzletima i padovima, sudarima sa stvarnošću, unutrašnjim sukobima i razočaranjima.

– Nesposobni da se izbore za svoja ubeđenja, likovi u predstavi stupaju u kompromise i pate zbog neostvarenih ideala. Izlaz traže u povlačenju u sebe i u neaktivnosti, predaju se alkoholizmu ili pribegavaju samoubistvu – ukazuju iz užičkog pozorišta na sličnosti Uskokovićčevog i našeg vremena.

Začetnik urbanog romana u Srbiji, Milutin Uskoković, koji je, pre svega, poznat po romanu „Došljaci“, a koji je užički teatar pre nekoliko godina veoma uspešno iscenirao, rođen je u Užicu 1884. i imao je 31 godinu kada je izvršio samoubistvo skočivši u reku Toplicu u Krušumliji. Povodom premijere u tekstu „Zašto danas čitati Milutina Uskokovića i postavljati ga na scenu NP u Užicu?“, Ružica Marjanović, profesorka književnosti u Užičkoj gimnaziji, piše da su „njegovi romani i pripovetke više od lokalnog značaja, jer smo čitav vek kasnije, kao društvo na gotovo istom mestu na kome nas je Uskoković ostavio“.

– Možda nam je čitanje Uskokovića danas neophodno kako bismo se suočili sa svešću da je sve isto, uz jednu tragičnu razliku. Nema one Uskokovićeve osvešćenosti, nema generacije buntovnih mladih ljudi, spremnih da stanu iza ideje koja vodi ka promeni. Ponovo nam je potrebna emancipacija, i borba za čoveka svesnog svoje uloge i snage“.

     Reprizna izvođenja su najavljena 11. i 15. marta, takođe od 20 časova.

Kompormisi intelektulaca

– Opet su nam gradovi puni marginalizovanih došljaka, opet je san o životu vezan za veliki grad u kome se teško dolazi do cilja. Upitna pozicija intelektualca nije se, čini se, nikada menjala. Jednako nas muči nemušta, bezenergična i nesrećna inteligencija, ona koja sanja o odlasku, pristaje na kompromise, i onda u pola glasa, po slavama i kafanama lamentira nad svojom i našom nesrećom – piše Ružica Marjanović.                

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.