foto (BETAPHOTO/Ministarstvo kulture)Srbiju će na 61. Bijenalu u Veneciji predstavljati slikar Predrag Đaković sa projektom „Preko golgote do vaskrsa“, što je u stručnoj javnosti odjeknulo snažno i izazvalo burne reakcije. Svojevrsni presedan nije samo polemika u vezi sa procedurom, estetskim vrednostima i relevantnošću izabranog umetnika, već i činjenica da je ovako važna informacija „procurela“, umesto da ju je MSUB, koji u ime Ministarstva kulture organizuje konkurs, objavio zvaničnim saopštenjem ili makar postavio rezultate na svoj sajt.
Saopštenje je moglo da stigne i iz Ministarstva kulture, budući da je namera valjda da se promoviše umetnik koji će predstavljati Srbiju u Veneciji, ali se ni to nije desilo.
Portal SEEcult.org doneo je detaljnije podatke.
Oni su pronađeni na sajtu Ministarstva kulture, u delu sa konkursima – od kojih mnogi, u oblasti savremenog stvaralaštva za 2025. godinu, i dalje nisu okončani, iako je do kraja godine ostalo svega mesec dana.
„Preko golgote do vaskrsa“ podneo je Arhiv Vojvodine, a ocenjen je kao doprinos međunarodnom „dijalogu o sećanju, identitetu i savesti“, pokazujući da „rana može postati mesto preobraženja“
Đaković je odabran za predstavnika Srbije na 61. Bijenalu umetnosti na osnovu konkursa koji je bio raspisan od 6. septembra do 6. oktobra, rešenjem ministra od 26. novembra, donetim većinskom odlukom Komisije za izbor predstavnika Srbije, koju su činili: istoričarka umetnosti, kustoskinja i v.d. direktora MSUB Marijana Kolarić, donedavna direktorka Muzeja grada Beograda Jelena Medaković, sada gradska sekretarka za kulturu Beograda, koja je bila komesar nastupa Srbije na 60. Bijenalu u Veneciji 2024, v.d. pomoćnika ministra u sektoru za međunarodne odnose i evropske integracije u kulturi Stanko Blagojević, v.d. pomoćnika ministra u sektoru za savremeno stvaralaštvo Miodrag Ivanović i skulptor Miodrag Miša Rogan.
Ustanova–realizator izložbe na 61. Bijenalu biće MSUB i Fondacija MSUB, komesarka – Marijana Kolarić, a budući da je podnosilac prijave Arhiv Vojvodine, ta ustanova biće i korealizator projekta i imenovaće ko-komesara za poslove produkcije, odnosno za brigu o stanju dela tokom trajanja izložbe, imajući u vidu prirodu umetničkog rada Đakovića koji sadrži veliki broj originalne arhivske građe i fotografija.
Kao odgovor na temu 61. Bijenala u Veneciji „U molskim ključevima“ (In Minor Keys) umetničke direktorke Kojo Kuoh, Đaković je, kako je istaknuto u obrazloženju Komisije, ponudio predstavljanje Srbije kao umetnik čije delo spaja individualno iskustvo, kolektivno pamćenje i univerzalnu ljudsku sudbinu, a u njegovom timu biće i kustosi Tomaš Koudela i Olga Čučković, te fotograf Zvonimir Segi“, piše SEEcult.org.
Iako je većini stručne javnosti umetnik Predrag Đaković nepoznat, u obrazloženju komisije navedeno je da je on jedan od najvažnijih savremenih autora koji dolaze iz ovog regiona.
„Meni lično njegov rad nije bio poznat sve do izložbe ‘Molitva kao Milosrđe. Alfons Muha i Predrag Đaković’, održane prošle godine u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu“, kaže Stevan Vuković, likovni kritičar, teoretičar umetnosti i predsednik upravnog odbora AICA Srbija za Danas.
Njemu nije bio najjasniji spoj ova dva umetnika, ali je pokušao da bolje istraži biografiju Predraga Đakovića.
„Bio sam na izložbi da vidim Muhine radove, u poređenju sa kojima su mi Đakovićevi delovali veoma bledo, i svakako prilično anahrono, pa nisam ni uzeo katalog u kome je tekst kolege dr Danila Vuksanovića, te nisam ni saznao razlog spajanja ta dva umetnika.
Delovalo mi je da je spoj bio dosta slučajan, samo na osnovu motiva, ne i načina i kvaliteta rada, i ništa me dalje oko toga nije interesovalo.
Pa ipak, pokušao sam da istražim Đakovićevu biografiju, i kada sam video da je dobitnik Zlatne medalje Kulturno-prosvetne zajednice Srbije i Zlatne medalje ukazom Predsednika Srbije za izuzetne zasluge i postignute rezultate u oblasti slikarstva, a nijedne druge kod nas validne nagrade za umetnički rad koji struka dodeljuje, jasno mi je bilo da je on politički kadar u polju umetnosti, pre nego umetnik“, ističe Vuković.
Prema njegovoj oceni, izbor Predraga Đakovića da predstavlja Srbiju na 61. Bijenalu u Veneciji pre je izraz dominantne politike nego struke.
„Kada je nedavno interesovanje za njega iznenada poraslo, budući da je procurela vest da će biti predstavnik Srbije na Bijenalu u Veneciji sledeće godine, kontaktirao sam i češke kolege, likovne kritičare, sa kojima sam ranije sarađivao, pišući za časopis Umelec iz Praga, pitajući ih da li je on možda tamo uradio nešto lokalno bitno.
Odgovor koji sam dobio je da nema relevatnih kritičkih ni analitičkih tekstova o njemu u češkoj periodici, i da su naišli samo na intervjue sa njim u kojima je bio naglasak na ličnoj biografiji i geopolitičkim temama, a ne toliko na njegovom slikarstvu.
Po svemu sudeći, njegov izbor za predstavnika Srbije na Bijenalu u Veneciji je izraz dominantne kulturne politike, a ne struke“, konstatuje Stevan Vuković.
„Nije neuobičajeno da različite interesne grupe lobiraju za sopstvene ciljeve, niti je neuobičajeno da umetnik koji nije široko poznat u Srbiji predstavlja zemlju na Venecijanskom bijenalu.
Takođe, nije presedan ni kada autori iz drugih disciplina uđu u domen vizuelnih umetnosti“, kaže za Danas Maja Ćirić, nezavisna kustoskinja, umetnička kritičarka i komesarka izložbe Srbije na 55. Bijenalu umetnosti u Veneciji.
Prema njenim rečima, ranije je makar postojao dogovor u vezi sa vrednostima koje će se promovisati na ovako važnoj međunarodnoj umetničkoj smotri.
„U ranijim izborima postojao je makar osnovni konsenzus o tome koje su vrednosti prepoznate kao relevantne u međunarodnom umetničkom kontekstu, kao i jasna svest o tome šta učešće na Venecijanskom bijenalu podrazumeva.
Problem u ovom slučaju ne leži u samoj mogućnosti da se favorizuju različiti pristupi, već pre svega u pitanju kvaliteta i karaktera izabrane umetničke prakse, kao i u nedovoljno utemeljenoj izlagačkoj istoriji samog autora“, ističe Ćirić dodajući da je s tim u vezi ilustrativna analogija sa sportom.
„Analogija sa sportom može to da osvetli: situacija je slična kao da se atletičaru koji se nije kvalifikovao ni na lokalnom nivou omogući da nastupi na Olimpijskim igrama.
Time se šalje poruka da se profesionalni standardi — koji su ključni za međunarodnu vidljivost i kredibilitet — zanemaruju.
Takvi izbori, nažalost, ne doprinose pozicioniranju savremene umetnosti iz Srbije u globalnom okruženju. Naprotiv, oni mogu dodatno narušiti već osetljiv međunarodni imidž zemlje, posebno u polju kulture gde se očekuju visok nivo stručnosti, integritet procesa i poštovanje profesionalnih kriterijuma“, zaključuje Maja Ćirić.
Danas je pokušao da sazna od direktorke MSUB Marijane Kolarić nešto više o samom konkursu – kakav je bio odziv umetnika ove godine, ko je bio u užem izboru za 61. Bijenale u Veneciji, šta ona nalazi savremenim u radu Predraga Đakovića – ali smo, nažalost, ostali uskraćeni za odgovore.
„Imamo ovde bolje umetnike“
Stevan Vuković podseća da je Predrag Đaković ušao u sedmu deceniju, da ne živi ovde i da na sceni postoje mlađi i bolji umetnici.
„On je ušao u sedmu deceniju života, živi u Evropskoj uniji, i ništa relevantno nije postigao. Mi ovde imamo umetnike duplo mlađe od njega, s boljim radovima i boljim biografijama. Ne znam zašto treba njega, ko je davno otišao odavde, da uvezemo“, konstatuje Vuković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
