Legendarni glumac se vratio iz penzije i imamo prvu sliku njegovog novog filma

Film, u produkciji Focus Features, imaće svetsku premijeru na Njujorškom filmskom festivalu, koji počinje 26. septembra i traje do 13. oktobra.

Ovaj projekat je ujedno i rediteljski debi njegovog sina, Ronana Dej-Luisa, a scenario su napisali otac i sin zajedno.

Zvanični opis filma „Anemone“ navodi da je reč o „potresnoj porodičnoj drami o životima uništenim naizgled nepomirljivim nasleđem političkog i ličnog nasilja“. Radnja je smeštena u severnu Englesku i prati sredovečnog muškarca (Šon Bin) koji iz predgrađa kreće na put u šumu, gde ponovo uspostavlja vezu sa otuđenim bratom pustinjakuom (Dej-Luis). Braća povezuje mračna i složena prošlost, a njihov odnos je istovremeno napet i povremeno nežan, zauvek obeležen tragičnim događajima iz prošlosti.

Dalje se u opisu ističe: „Emocionalno snažan, ovaj rediteljski debi sigurno vlada i sitnim detaljima i velikim gestovima, dok prati put ka porodičnom iskupljenju protiv svih izgleda. Pored upečatljivih glavnih uloga, film se izdvaja i zahvaljujući glumačkim ostvarenjima Samante Morton i Samjuela Botomlija, kao i impresivnoj širokougaonoj fotografiji Bena Fordsmana.“

„Anemone“ je prvi film Danijela Dej-Luisa još od 2017. i naslova „Phantom Thread“. Tada je glumac objavio i zvaničnu izjavu da se povlači iz glume:

„Danijel Dej-Luis više neće raditi kao glumac. Neizmerno je zahvalan svim svojim saradnicima i publici tokom mnogih godina. Ovo je privatna odluka i ni on ni njegovi predstavnici neće davati dodatne komentare.“

Kasnije je u intervjuu za magazin W objasnio:

„Znao sam da je neobično dati takvu izjavu, ali želeo sam da podvučem crtu. Nisam hteo da se ponovo uvučem u neki projekat. Ceo život sam govorio kako bi trebalo da prestanem da glumim, i ne znam zašto je ovaj put bilo drugačije, ali impuls da prestanem postao je opsesija. To je nešto što sam morao da uradim… Ne volim da koristim prečesto reč ‘umetnik’, ali osećao sam odgovornost umetnika koja je visila nada mnom. Moram da verujem u vrednost onoga što radim. Rad može da deluje vitalno, neodoljivo čak. Ako publika poveruje u to, trebalo bi da mi bude dovoljno. Ali u poslednje vreme – nije bilo.“