„Marti Misterija: Boje nemogućeg“: Koja je tvoja boja

Detektiv nemogućeg je u više naleta imao susrete sa slučajevima povezanim sa bojama, a jubilarni 100, 200, 300. i 400. broj serijala „Marti Misterija“ simbolično su rađeni u boji.

Veseli četvrtak je ove četiri epizode, uz još prilično pratećeg materijala u vidu tekstova, naslovnica i scenarija, prikupio u izdanju pod naslovom „Boje nemogućeg“.

Ovo izdanje nažalost je izašlo nakon što nas je napustio Martijev tvorac Alfredo Kasteli, ali predstavlja dobar omaž, jer je prve dve epizode baš i pisao stari majstor.

Epizode koje su obuhvaćene redom se zovu „Sve moguće boje!“, „Prikazanje boja“, „Sedam gospodara duginih boja“ i „Nemoguće boje“.

Zajedničko im je to što su u celosti, ili makar većim delom, u boji, a same boje imaju neku netipičnu ulogu pokretača priče i menjanja stvarnosti.

Od toga da se u spektru nevidljivih boja kriju naši anđeli čuvari, do toga da se kroz određeni filter mogu videti ljudske skrivene namere, njihov značaj je vrlo kreativno predstavljen.

Tu su i reference na neka naučna mišljenja (Njutn) i teorije (Gete), ali i religijska simbolika broja sedam kroz prizmu boja, teorija o predestinaciji i paralelnim univerzumima…

Takoreći sve ono na šta smo navikli kada je u pitanju Marti Misterija, samo što ovde imamo jednu posebnu dinamiku pričanja priča i zaokruživanja svega u celinu.

Naime, veći deo ovih epizoda podeljen je u nekoliko manjih supsegmenata, bilo kroz vizije ili nečije pripovedanje prisutnim likovima, tako da imamo isprekidanu radnju umesto tipične linearne.

To umnogome daje na dinamici i, kada se uzme u obzir da ovo izdanje ima skoro 500 strana, deluje kao da obuhvata ne četiri nego jedno dvadeset epizoda odličnog stripa.

A kroz promenu crtača i brojne književne reference, od očiglednih poput „Portreta Dorijana Greja“ i „Indijane Džonsa“, pa sve do avantura Paje Patka, sveukupno dobijamo jedno vrlo bogato izdanje koje je zaista ljubavno pismo Kasteliju, Martiju i svima koji su radili na njemu.

Na trenutke ulazimo i duboko u psihu likova, kada oni počnu da zaboravljaju svoj svet i budu izmešteni u jedan vrlo sličan, a mi poželimo da im viknemo kako im sve vreme fali baš Marti Misterija.

Marti Misterija ne zauzima baš centralno mesto u svakoj od epizoda, ali uvek je tu na ovaj ili onaj način i utiče na krajnji ishod priče u manjoj ili većoj meri, za razliku od Indijane Džonsa u „Otimačima izgubljenog kovčega“.

Ono što je najvažnije u vezi sa svakim njegovim pojavljivanjem je da, ma koliko on možda delovao drugačije nego nekoliko desetina strana ranije, u srži uvek ostaje onaj prepoznatljivi DSČM koga svi volimo.

Iako ove epizode prvobitno nisu osmišljene da prave celinu, već da budu posebni brojevi povodom jubileja, ovako sakupljene i te kako imaju smisla kao celina i kao takve mogu biti privlačne čitaocima koji već znaju ko je Marti Misterija, ali i onima koji to tek otkrivaju.

A da li će čuveni serijal stići do još simboličnijeg broja 500, ostaje samo da nagađamo, jer ovih dana u Italiji izlazi epizoda sa brojem 423.