Medenica o Piteru Bruku: Odlazak nepatrijarhalnog oca 1Foto: EPA-EFE/J.L.Cereijido; FoNet/Zoran Mrđa

„Piter Bruk nam je dao neke od najlepših tišina u pozorištu, ali je njegova poslednja tišina bezgranično tužna“, rekla je francuska ministarka kulture Rima Abdul Malak, povodom odlaska slavnog britanskog reditelja i teoretičara Pitera Bruka koji je uticao na pozorišnu umetnost širom sveta uključujući i Jugoslaviju.

Bruk je preminuo u 98 godini života i kako kaže za Danas Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa, bez obzira na to što je doživeo duboku starost i što nam je zaveštao mnogo toga pozorišni ljudi se od kako su čuli  tužnu vest osećaju kao siročad, kao da su ostali bez oca , ali ne onog patrijarhalnog i dominantnog.

– Čudan osećaj stvara odlazak Pitera Bruka (1925-2022). I ako njegova smrt nije tragična, jer je doživeo duboku starost i ostvario gradiozno pozorišno delo, imam osećaj da se svi pozorišni ljudi na svetu od pre tri dana osećaju kao – siročad. Umro je Otac. Ali, on nikako nije bio patrijarhalni, dominantni otac. Naprotiv, iako je bio jedan od najvećih pozorišnih reditelja (ako ne i najveći) druge polovine 20. veka, on je istovremeno bio, u svom višetrukom vizionarstvu, i među prvim koji su počeli demokratizaciju stvaralačkog procesa u savremenom pozorištu, razgradnju pozicije reditelja kao (muškog) božanstva. Danas je ta pozicija prilično razgrađena, pozorišna režija se u velikoj meri demokratizovala (koncept rediteljskih kolektiva, „devised theater“…).Takođe, mislim da su svi njegovi stvaralački napori, koliko god delovali divergentni te mi danas govorili studentima o različitim „fazama“ u njegovom radu, bili organski, usmereni, jednoobrazni. Svi ti napori su išli, u rasponu od koncepta „praznog prosotora“ do koncepta „univerzalnog pozorišnog jezika“, ka oslobađanju pozorišta od svega što je preterano, suvišno, dekorativno, te pronlaženju jezgra, onog esencijalnog. Za Bruka je to bio susret glumca i gledaoca u jednom sada i ovde (u praznom prostoru), s jedne strane, i prožimanje različitih pozorišnih tradicija u traganju za univerzalnim pozorišnim jezikom koji će se razumeti u različitim kulturama, s druge strane. Zbog toga Pitera Bruka kao svog doživaljavaju u Engleskoj, Francuskoj, Rusiji, Srbiji, Kini, Južnoafričkoj republici i u svakom drugom kraju sveta. Što se tiče naše sredine, nju je zadužio gostovanjima tri svoje predstave na tri različita izdanja Bitefa, a koje tačno mapiraju te ključne faze u njegovom razvoju: od radikalnih dramskih tumačenja Šekspira (legendarni San letnje noći) do koncepta interkulturalnog pozorišta (Pleme Ik, Sizve Banzi je mrtav). Na Bitefu smo izuzetno ponosni na izjavu koji je dao 2016. godine, kada smo proslavljali 50 godina festivala: „Kada čujem Bitef, u misli mi naviru sećanja na ljude, eksperimente i uspehe“.

Piter Bruk je decenijama je živeo i stvarao u Francuskoj gde se posvetio režiji u poznatom pariskom pozorištu „Buf du nord“.

Režirao tragedije, komedije, vodvilje, mjuzikle, opere, filmove, TV filmove, dizajnirao kostime i dekor, komponovao muziku, osnivao trupe, a u Teatru Buf di Nor osnovao je Međunarodni centar za pozorišna istraživanja (CIRT), gde je više od tri decenije radio sa odabranom i često obnavljanom internacionalnom trupom.

Bio je posvećen istraživanjima sa mladim multietničkim ansamblom, tragajući za osnovama kreativnog susreta glumca i gledaoca u različitim kulturama i prostorima.

Brukove predstave pripadaju svim žanrovima, a njegovi spisi o pozorištu, kao i pitanja kojima se u njima bavi suštinska su – navodi SEE.cult org.

U knjizi „Suština milosrđa – Razmišljanja o Šekspiru“ u izdanju Kulturnog centra Beograda i Klia, Bruk  u svojim esejima,  između ostalog, postavlja pitanja kao što su: ko je bio čovek koji je napisao Šekspirova dela, zašto Šekspir nikad ne zastareva, kako da glumci pristupe Šekspirovom stihu…

Vraćajući se dramama koje je nekada briljantno režirao, kao što su Kralj Lir, Tit Andronik ili San letnje noći, Bruk daje precizne odgovore, osvetljavajući svoj odnos prema najvećem svetskom piscu, ali i dajući i suštinu svega što je naučio u sopstvenom životu.

“Nema granica tome što možemo pronaći kod Šekspira”, zapisao je Bruk u uvodu knjige, napominjući da to “nije delo za univerzitet”, niti pokušava da drži predavanje o Šekspiru, već je pre “niz impresija, iskustava i privremenih zaključaka”, na osnovu gotovo 20 režija Šekspirovih komada tokom bogate karijere.

Bruk je debitovao još kao dečak sa Šekspirom. Režirao je lutkarsku igru koju je izvodio za porodicu i prijatelje (Hamlet od Viljema Šekspira i Pitera Bruka).-

Sam je pravio lutke, vukao konce i govorio stihove svih likova, a kada bi se predstava završila, želeo je da ponovo započne celu stvar, ali sa promenjenom verzijom. Njegova čuvena predstava “San letnje noći” gostovala je 1972. godine širom sveta, pa i u Beogradu na šestom Beogradskom internacionalnom teatru (Bitef), čiji je Bruk bio veliki prijatelj – piše SEE.cult. org

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.