Memento na veliku Rahelu Ferari: Jedinstvena publikacija posvećena legendarnoj glumici i kulturi sećanja

Istorijski osvrt na njen uzbudljiv život, kako je svoju publikaciju „Rahela“ nazvao autor Radovan Sremac, istaknuti arheolog i hroničar, predstavljen je u subotu, 31.maja, u Jevrejskom kulturnom centru u Beogradu.

Prisustvo brojnih poštovalaca glumice koja je veličanstveno obeležila ovdašnju filmsku i pozorišnu umetnost, i njenog unuka i snahe, kao i nadahnuta sećanja njenih koleginica, Branke Petrić i Svetlane Cece Bojković, upriličili su ovu promociju u kulturni događaj.

Prema rečima autora, njegov rad na ovoj knjizi predstavlja prilog kulturi sećanja na Rosu Rahel Frojnd i njenu porodicu, jer je do danas u medijima i raznim tekstovima navođen niz netačnih podataka o njenom životu, počevši od imena, mesta rođenja, detinjstva, umetničkog imena pa sve do borbe da preživi Holokaust.

– Zbog toga sam se trudio da saberem proverene podatke iz pouzdanih izvora i kazivanja njene porodice, i dugujem ogromnu zahvalnost Branki Stojković, snahi Rahele Ferari, koja mi je s velikom ljubavlju prema njoj i porodici Frojnd dala na uvid i publikovanje kompletnu porodičnu arhivu i memoarsku građu koju je Rahela lično sakupljala.

Kako je istakao Sremac, knjigu „Rahela“ čine fotografije vezane za njen privatan život i karijeru, pisma, novinski članci i korespodencija koju je ona sačuvala, kao i nagrade koje je dobila, a u izboru fotografija odlučio se samo za one iz ličnog Rahelinog vlasništva, koje je ona pažljivo birala, sakupljala i pothranjivala u svoj monumentalni album, skromno naslovljen sa „Rahela Ferari“.

– Ova izuzetna građa do sada nije publikovana, i predstavlja dragocen izvor za izučavanje života i umetničkog rada jedne od naših najznamenitijih glumica. Ipak, budući da su njena umetnost i karijera gotovo potpuno poznati, u ovoj knjizi akcenat je stavljen na Rahelinom privatnom životu, istorijatu njene porodice, njenoj sudbini i sudbini njenih bližnjih u toku Holokausta.

Prema autentičnoj arhivi, porodica Frojnd potiče iz Bačke Palanke, pripada levitskim porodicama, o čemu svedoče simboli na njihovim nadgrobnim spomenicima. Leviti su pripadnici Levijevog plemena, jednog od dvanaest izraelskih plemena, a istorija jevrejske u Bačkoj Palanci može se pratiti od 1771. kada su se ovde naselili prvi Jevreji.

Rosa Rahel Frojnd je rođena 27. avgusta 1911, ali njeno mesto rođenja ostaje nedoumica. Ipak, u porodičnoj arhivi njenih naslednika, kako je naveo autor, čuva se cedulja na kojoj je Rahela zapisala podatke o svojoj porodici, i tu je za svoje mesto rođenja navela Zemun.

Njeni roditelji, otac Bela Frojnd koji je bio poznati krojač, i majka , Emilija Emi Lajner, venčali su se 1901, a pored Rose Rahele imali su i ćerke Johanu, Juli, Etel, i sinove Jakoba, Emila Milana i Emanuela.

U knjizi saznajemo da je Rahela detinjstvo provela između Zemuna i Bačke Palanke, a prve dodire sa pozorišnom umetnošću imala je u zemunskom hotelu „Central“. U Novom Sadu, koji je postao njen grad, završila je srednju i građansku školu, a sa novosadskim pozorištem je povezao brat od ujaka, Lajoš Lajner, koji je tu radio kao rekviziter…

Nekako u isto vreme, kako je naveo Sremac, kada je sa umetničke scene nestala operska pevačica i glumica, Jevrejka Ivona Ferari, pojavljuje se glumica Jevrejka Rahela Ferari.

Glumačku karijeru je započela sa 19 godina, 1930, kada je postala član Srpskog narodnom pozorišta, a 1932.i član Udruženja glumaca. Tokom 1940. Rahela je prešla u Umetničko pozorište u Beogradu, i tu je igrala do samog početka Drugog svetskog rata…

Sve vreme rata krila se od gestapoa i pokušavala da sakrije identitet – do septembra 1942. promenila je devet adresa (u ulicama Čika Ljubina, Vasina, Grhovska, Sinđelićeva…). A onda je zahvaljujući prijateljici iz Zemuna uspela da dođe do tamošnjeg rimokatoličkog župnika koji je, nakon što mu je plaćeno za ovu uslugu, prihvatio da joj pomogne.

Župnik Pavle Matica izdao je novembra 1942. lažnu krštenicu za Rahelu i njene roditelje, a januara 1943. godine u hramu Pokrova Presvete Bogorodice u Beogradu verozakonski je prešla u pravoslavlje, i uzela ime Marija.

Ovo joj je omogućilo ne samo da promeni jevrejski identitet, nego i da se nedelju dana kasnije, u istom hramu, venča sa glumcem Aleksandrom Stojkovićem. Tako je Rosa Frojnd – Rahela Ferari, zvanično postala Marija Stojković, sa svojim suprugom provela je čitav život, i izrodila sinove Darka i Sašu…

Na pitanje Danasa šta je njemu bilo najuzbudljivije u ličnosti Rahele Ferari, s obzirom da je imao jedinstvenu priliku da se putem istraživanja i autentične građe koju je ostavila „susretne“ sa celim njenim životom, Radovan Sremac je izjavio:

– Fasciniralo me je to što je bila beskrajno hrabra, ta njena borba da preživi i ona i njena porodica u vreme nacističkih užasa, zatekne vas, i duboko vas dirne. A u toj borbi Rahela je bila svakodnevno skoro pet godina, i delimično stalno na „sceni“ – morala je da glumi svoj lažni identitet, da nije ono što jeste, i naravno da se kao Jevrejka užasno plašila.

Ali, njena hrabrost, ta neverovatna borba da preživi i nada da će uspeti, pobeđivali su strah. Mislim da Rahela, kao tako veličanstvena borkinja, i danas može da bude primer mladim devojkama kako treba ići kroz život – smatra Radovan Sremac.

Rahela Ferari se penzionisala kao redovni član Jugoslovenskog dramskog pozrišta 1973, a preminula je 12. februara 1994. Igrala je skoro do poslednjeg daha – kultni film „Tango argentino“ snimala je 1992, a „Kaži zašto me ostavi“ i „Bolje od bekstva“ 1993. godine.

Nezaboravne likove koji su ušli u antologiju umetnosti glume,čak i kad su to bile epizode, ostvarila je u filmovima i serijama „Daleko je sunce“, „Mati“, „Skupljači perja“, „Grlom u jagode“, „Nacionalna klasa“, „Davitelj protiv davitelja“, „Sivi dom“, „Balkan ekspres“, „Metla bez drške“…, kao i u oko 200 uloga koje je odigrala u pozorištu.

Kao i mnoge jevrejske porodice, kako su navele Branka Petrić i Svetlana Ceca Bojković, i članovi šire i uže porodica Rahele Ferari, kao i ona sama, doživeli su stravično vreme nacizma, najsvirepije u istoriji jevrejskog naroda. Ali, Rahela je uprkos tom teškom teretu od svega što je preživela, ostala puna radosti i ljubavi prema životu, profesiji, pozorištu, ljudima…

I ostala je upamćena po izuzetnoj duhovtosti posebne vrste, kao što je bila posebna i njena glumačka igra. Branka Petrić se na taj, anegdotski način, prisetila svojih susreta sa Rahelom, prvi put kada je kao mlada glumica u JDP – u 1964. „uskočila“ u njenu ulogu u predstavi „Talac“ i njenih duhovitih komentara, a sticajem okolnosti i 1965, kada je ta predstava otišla na gostovanje u Sovjetski Savez.

– Zapravo, nije bilo u redu da meni, koja sam bila na početku karijere, daju da „uskačem“ u ulogu koju igra velika glumica. Ali, sve je to prošlo, i mi smo počele i privatno da se družimo, čak je meni pripalo da čitam nekrolog kad je Rahela otišla sa ovog sveta.

Sećam se kad sam pitala reditelja Jagoša Markovića šta je ono što bi prvo rekao o Raheli, i on je uzviknuo: Avangarda za moju generaciju! A ja bih uz to rekla i da je Rahela za mene simbol knjige „Put kojim se ređe ide“ – ispričala je Branka Petrić.

I Ceca Bojković se prisetila Rahele Ferari, njenog izuzetnog dara i šarma kroz anegdote, koje je ona sama volela da „kreira“.

– Bila je duhovita na poseban način, poigravala se rečima, a i glasom, a bila je i mudra. Govorila je: „Kad nekome nešto ne ide, ne treba ga pritiskati, jer će da se ubolesti“. Stalno se igrala, pa i sa smrću, u godinama kada jer osećala da se približava kraju života.

Jedan kolega je njenu glumu jednom nazvao rahelizam, i to jeste prava odrednica. A nikada nije sasvim bila zadovoljna svojom igrom, na svakoj predstavi je pokušavala da nađe još nešto novo, i da je osveži – istakla je Ceca Bojković.

Uz preporuku kulturnoj javnosti, Olga Andraši, kustoskinja istoričarka koja je i recenzent ove knjige, istakla je u svom tekstu da publikacija Radovana Sremca zaslužuje našu punu pažnju i kao memento na Rahelu Ferari i kao svedoćanstvo jednog vremena i jednog naroda.

Izdavač knjige je Zavičajni klub Opštine Šid, uz finansijsku podršku i pokroviteljstvo Jevrejske opštine Novi Sad.