Mirjana Karanović, Olivera Katarina, Rade Šerbežija… neki su od gostiju koji će se pokloniti publici na improvizovanoj sceni koja će biti postavljena na košarkaškom terenu u ovom selu.

Razlog zašto se jedan festival pravi na takvom prostoru – neobičnom za filmske projekcije, jeste taj što je Dom kulture u Ravnom Selu izgoreo gotovo do temelja pre nešto malo više od godinu dana. Na prostoru koji je nekada zauzimala ova zgrada, ostali su samo obrisi onoga što je nekad bilo – ruinirani zidovi i pod, bez krova i ikakvih zaklona, sa nečim što lični na nekadašnju pozornicu.

I pre požara zgrada nije više služila svojoj svrsi. Kao i u gotovo svim mestima u Srbiji, nakon raspada Jugoslavije, nekadašnji centar dešavanja u selu polako je propadao. Poslednjih godina povremeno su tu vežbali kulturno-umetničko društvo i tamburaška sekcija. Kao i u svim manjim mestima gde su poslednje dve decenije fabrike zatvarane a radna mesta nestajala gotovo svakim danom, novca za kulturu ponajmanje je bilo. Tako je vremenom zgrada postajala sve zapuštenija, da bi pre godinu dana potpuno nestala. Dva maloletnika provalila su u Dom kulture kroz prozor i namerno zapalili zavesu u jednoj od prostorija. Vatra se brzo proširila i na sreću nije bilo nikakvih žrtava. Ravno Selo ostalo je bez Doma kulture, a odgovorni maloletnici prošili su sa 30-ak sati društveno-korisnog rada.

„Dom kulture je bio osnovno mesto okupljanje sela. Tu su vežbale folklorna i tamburaške sekcije, ali organizovane su i druge manifestacije. Između ostalog nekada su se tu okupljali seljani kada je započinjala žetva. Selo je tu živelo. Kada se desila nesreća, izgubila se alternativa. Ne postoji neko drugo mesto gde bi se omladina okupljala zbog nekih kulturnih sadržaja“, kaže za Danas predsednik Mesne zajednice Ravno Selo Zarije Lazović.

Zato se, kako kaže, nadaju da će filmski festival to promeniti. Ideja je potekla od Lazara Ristovskog, glumca i reditelja, koji je rođen u ovom selu. Ne vest o požaru, Ristovski je prvo organizovao premijeru filma „Dnevnik mašinovođe“ Miloša Radovića u kome igra glavnu ulogu, a zatim i inicirao ovaj festival.

„I pre požara Ristovski je hteo da napravi nešto za svoje selo. Razgovarali smo o nekom događaju ili festivalu koji bi mogli pokrenuti. Onda se nažalost dogodio požar i nesreća i sada sve pravimo iz jednog drugog ugla“, priča Lazović dodajući da je sada festival pre svega posvećen skretanju pažnje na neophodnost obnove Doma kulture. Tek od sledeće godine, kako kaže, ako zgrada bude obnovljena, kako im obećavaju lokalne i pokrajinske vlasti, mogu da razmišljaju o većoj važnosti ove manifestacije.

Meštani Ravnog Sela do sada su da bi gledali filmske projekcije išli u Novi Sad ili Vrbas, koji je odnedavno dobio bioskop. Slično je i sa stanovnicima okolnih sela. Filmski festival biće prilika da, kako kažu, sada nekog oni ugoste. Da Novosađani i Vrbašani dođu kod njih, a ne obratno, kako je do sada uglavnom bio slučaj.

„Mladi uglavnom odlaze u Novi Sad da bi išli u bioskop, pozorište, na koncerte… ređe u Vrbas jer ni tamo situacija nije mnogo bolja“, priča studentkinja Mirjana Šošolovska. Kako kaže, dok je pohaćala osnovnu školu u Ravnom Selu, u nekadašnjem Domu kulture organizovani su brojni događaji, poput prijema đaka. Poslednjih godina sve je bilo manje dešavanja u ovoj zgradi, a poslednja filmska projekcija (pre „Dnevnika mašinovođe“) organizovana je pre više od deset godina.

„Bilo bi dobro da nije do toga došlo, ali sad kad je takva situacija, drago nam je što je Lazar Ristovski pokrenuo festival i obnovu Doma kulture. Samo se nadamo da to neće ostati na praznim pričama, da će se stvarno realizovati. Imamo sportsku halu, koja je urađena a još uvek nije otvorena. Uvek nešto fali, uvek se nešto čeka…“, dodaje Mirjana.

Ona se nada da će nova zgrada poslužiti pre svega da opet zaživi kulturno-umetničko društvo i dramska sekcija, gde su generacije mladih stasavale. Danas, kako kaže, deca koja odrastaju u Ravnom Selu nemaju nikakve mogućnosti za kulturne aktivnosti.

Miomir Maraš, profesor fizičkog u osnovnoj školi „Branko Radičević“, smatra da će mladi ljudi u budućnosti sve više ostajati na selu.

„Kada bi se još neke stvari rešile, koje ovde ljudima fale, mislim da bi kulturni sadržaj bio dodatni motiv da se neko odluči da ostane. Čim je infrastruktura dobra, nema razloga da se odlazi“, zaključuje Maraš.

„Tražio sam od ljudi iz sela da ovaj festival ne bude moj“ 

„Projekciju filma ‘Dnevnik mašinovođe’ napravio sam iza izgorelog Doma kulture ne bi li skrenuo pažnju na činjenicu da Doma više nema i da je potrebno naći sponzore i donatore da bi ga renovirali i vratili svojoj nameni.

Ta noć kada je bila projekcija filma izgledala je kao na Kanskom festivalu, jer je bilo više od hiljadu ljudi na toj letnjoj improvizovanoj sceni. Sve je govorilo u prilog tome da Ravnom Selu treba jedna takva manifestacija. I zato smo došli na ideju da napravimo jedan filmski festival“, kaže Lazar Ristovski.

On dodaje da u Ravnom Selu i takozvanoj provinciji postoji mnogo talentovanih ljudi, kojima treba obezbediti prostor i šansu da svoj talenat iskažu. Zato je Ravno Selo film festival posvećen mladima, a njegov program je koncipiran da edukuje mlade o filmu i filmskim profesijama.

„U razgovoru sa ljudima iz sela, tražio sam od njih da ovaj festival ne bude moj. Nismo mi došli ovde da igra cirkus tri dana, pa da ode, a posle da ostane jedna velika praznina. Najmanje mi je to želja. Voleo bih da se oni aktivno uključe u svaki segment festivala i izgradnju Doma kulture, jer je ovo pre svega njihova akcija i taj Dom kulture i festival pripadaju njima. Oni su ponudili svoje smeštaje gostima festivala, da se hrane i spavaju kod njih… ponudiće sve, kako bi se osećali ovde kao kod kuće“, završava Ristovski.

Nova zgrada Doma kulture iduće godine 

Studiju o rekonstrukciji Dom kulture u Ravnom Selu napravio je profesor i arhitekta Raša Dinulović zajedno sa svojim studentima.

„Kuća je izgorela i ona u fizičkom smislu više ne postoji. Sve treba da se radi iz početka. U ambijentalnom smislu mi smo dali sve od sebe da se zadrži njen karakter koji je imala, zato što je bila bliska mestu i vremenu u kome je građena“, objašnjava Dinulović dodajući da će je njihov prvi impuls bio da treba pomoć ovom mestu i da je studija, koju su uradili bez finansija, njihov doprinos akciji. Sada je, kako kaže, pred nekom institucijom da počne sa radovima. „Došli smo do tačke gde je jasno šta treba da se uradi. Moguće je da se za godinu dana obnovi zgrada“, kazao je arhitekta. Lazar Ristovski je dodao da ima obećanja opštine Vrbas i pokrajinske vlade da će se to sledeće godine i desiti.