Mikronarativ lične etike

Više od 80 umetnika iz desetak zemalja sveta učestvuje na 48. Oktobarskom salonu u Beogradu, koji se ove godine održava od 29. septembra do 11. novembra, na više gradskih lokacija, saopšteno je na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Skupštini grada. Izložbe radova domaćih i stranih umetnika postavljaju se u Muzeju 25. maj, gde će u subotu 29. septembra u 19 sati, biti upriličeno svečano otvaranje Salona, kao i u Kući legata, Javnom kupatilu, izložbenim prostorima Kulturnog centra Beograda, dok će dve instalacije biti postavljene u javnom prostoru.

Završen mandat sadašnjeg saveta

„Ovim Salonom završava se trogodišnji mandat Saveta na čijem sam čelu bio“, rekao je juče Sava Popović, istoričar umetnosti. „Bilo nas je devetoro, trudili smo se da radimo za opšte dobro, za Beograd i Srbiju. Trudili smo se da otvorimo Salon za najbolje teoretičare, a preko njih i za najbolje umetnike. Oko svega se raspravljalo, pa čak i glasalo – recimo, prošle godine smo se za Rene Bloka odlučili sa pet glasova za i četiri protiv“, rekao je Popović i dodao da se Savet opredelio za Heđija ne samo zbog reprezentativne biografije, već i zbog toga što njegove oči „nisu uprte u Zapadnu Evropu kao nešto nedostižno“.

Koncept Salona predstaviće kategorije koje nisu nužno, ili bar ne samo estetske, već su eminentno etičke – kao što su skromnost ili osetljivost, istakao je umetnički direktor 48. Oktobarskog salona Loran Heđi. Prema njegovim rečima, ideja skromnosti pozajmljena je iz „Grobnice intelektualaca“, analize francuskog filozofa Fransoa Liotara, koji razmatra „izumiranje velikih priča, nastalih iz odgovornosti intelektualaca za univerzalno ljudska pitanja“. Liotar predlaže strategiju koja ne odustaje od utopije, ali joj nalazi legitimitet u „malom, intimnom, privatnom“, objasnio je Heđi.
Oktobarski salon se ove godine odvija u dva osnovna pravca – veći segment postavki, naslovljen „Iskušenje malih realnosti – mikrozajednice“, okuplja umetnike srednje i mlađe generacije, koji se bave „problematikom stvaranja novih antropoloških konstelacija i mikrodruštvenih situacija“. U ovom segmentu upadljiv je veliki broj umetnica, naglašava Heđi i dodaje da to ukazuje da „novu umetnost naše epohe karakteriše poseban afinitet ka senzibilitetu za mikrozajednicu, empatiji i emocionalnom angažovanju, odnosno ka blagom, intimnom i fragilnom ophođenju s malim stvarnostima, i kao takav nosi možda opšta obeležja određenog antimonumentalističkog, ženskog entiteta“.
Drugi segment nosi naziv „Urbana raskršća – Njujork, Pariz, Seul“, i uz nekoliko umetnika iz tri svetske metropole, otkriva tri različite kulturne tradicije i sisteme socijalne organizacije.
Ovogodišnji Oktobarski salon, uz pomoć grupe Škart koja je već započela izvođenje svog performansa na beogradskim ulicama, postaće internacionalan i u teritorijalnom smislu, budući da će Škartovci izmestiti svoju akciju u Makedoniju, rekao je kustos Saša Janjić, asistent Lorana Heđija.
Za 48. Oktobarski salon izdvojeno je 34 miliona dinara, 13 miliona više nego prošle godine, saopšteno je juče. Salon je pomoglo i Ministarstvo kulture, sa četiri miliona dinara, a pojedine akcije pomogli su i inostrani kulturni centri, ambasade i drugi sponzori.
Pored redovnih nagrada Oktobarskog salona i posebne nagrade Muzeja primenjene umetnosti, ove godine će priznanje u vidu organizacije samostalne izložbe, dodeliti i Kulturni centar Beograda.